Učitelj

-404. ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА

Памћење је важна психолошка п Физиолошка радња, те га треба образовати, А у чему се састоји ваљано памћење 2

а) у брзом репродуковању престава.

6) у верном, -

"

Брзо репродуковање се састоји у томе, 4да можемо репродуковати (треставе кад зод нам требају. Овоме много помаже особина учитељева; да изненада понови важне ствари, које нису по својој вредности за летимичан илн моменталан пролаз, већ су заслужиле да се о њима знаде, те да се њима може ученик да послужи у свако доба. На основу овог психолошког узрока је постала опа стара истинита изрека: Кере ћо езђ тађег „ви фШогши т.ј. понављање је мати наука

Верно репродуковање се састоји у томе, да се преставе репродукују 'Ка0 што смо их прпмили и по њиховом реду и са оном јасноћом (чистотом). Оваково репродуковање је од утицаја код важних предмета, које много помаже доцнијем мишљењу (ЧепКеп), што се паравски од старијих иште. И која ће чињеница у образовању ово да постигие, ако не школа својим непрестаним вежбањем, којим се — као што вели др. Ханак — иде у прилог ширењу обима знања.

(' погледом на начин којим се вежба памћење (меморирање) Кант је поделио памћење у три врсте,

1. межанично памћење, које репродуцира преставе по спољашњем 'еклопу, по коекзистенцији (по простору) и по сукцесији (по времену)

Ово је памћење најпримитивније, најпростије и уједно најнезгодније. На пр. нека нам из неког састава само једна реч испадне, ми не можемо „Жаље да репродукујемо. Но ипак се и ово цамћење мора вежбати и дотеривати, јер дете у првим годинама и не учи друкчије, но механички. Вежбањем се даде ово памћење дотерати, да постане и брзо и верно. Понављање служи као особито срество за дотеривање овог памћења, само ме „осме бити учестано, јер настули досада, која произлази са два узрока психолошка: нагомилапошћу или празнином престава (по Хербарту), а п са једног узрока Физиолошког: изазивање разних мина (покрета), који су без нужде и узрока опасни (по Канту).

Према том би ваљало на следеће пазити при цонављању, односно при вежбању и дотеривању механичног памћења.

1). При межанимчном учењу ваља, на крају сваког сата да се понови соно, зито св учило. Неки физиолог — навађа др. Ханак — експериментишући докавао је: да се од редова речи, што не стоје у свези, а морају се учити на памет (или што ми велимо бубати), после једног сата половина заборави, после једног дана остало је само још нешто.

2) Лако упамћено, лако заборављено. Исти Физиолог је доказао, да "се дужи редови теже уче и да требају више времена, но за то се дуже задржавају у памети.