Učitelj

ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА 405-

8) Треба пазити цч на време понављању Исти физиолог је па одраслиља доказао. да се понављања, која се врше у већим размацима у времену, успешније врше т. ј. да се више речо памти него у кратким размацима. Сва се ова правила мсгу да примену и у школином раду, јер је механично памћење важио у школи. — Кад би деца сама продукте стварала, то би слабо знали доцније и саму мултипликацију и саму дивизију. Тако је исто в-жио ово памћење при учењу молитава. песама. па чак и при пчсању се механизам употребљава, Многа географска. имена _ историска имена и године се све механички уче. ЈЕлем, и ово је памћење важпо, за то га ваља. вежбати, те тим употребљавати при образовању како треба, и онда ћемо радити рационално, а пећемо само викати. и тражити у Фразама „рационалан педагошки рад.“

1. Итенџцозно памћење, којим се репродукција престава врши слич. ношћу или противношћу.

По сличности. којом се врши репродукција, ингениозно памћење је рим пли риталџ, помоћу кога учимо песме. Најчешће се спајају преставе · по сличности или противности са простором престава, који (простор) по маже, служи, даклем, као срество при оваковом памћењу. Нир. многи ђак ће поједине ствари са свим лобро да каже, кад се сети на пример на којој је страни то у књизи, да ла“ је горв или доле. да а десно, да л' дево и т. д. Карте помажу у репродукцеји у географији, повесничке таблице помажу репродукцији у повесишци и т. д Ако хоћемо да знамо опадање или растење температуре, то се служимо „абсцисама, које престављају поједине месеце, и координатама, које престављају средњу месечну температуру. Тако исто при подели народа на поједине земље „абсциса“ преставља површну садржину поједибих земаља, а координата поједини крај. . При бројпим преставама се такођер служимо сличношћу 911, 988 955 ит. д.. прво; год, кад су изумрли Каролинжапи, друго; Битка код Мервебурга, треће, битка на Лехфелду и т. ад.

Кад се споје простор и број престава са другим преставама, онда постаје већ вештина памћења: мнемотесника, коју је у старом веку лиричар Симонидес (556—469) изнашао. Ми се служимо словима и бројевима: али се стари народи због неразвијеног правописа служили другим срествима Нпр. говорник замисли себи неки простор (дворану какову где је говорио), те га подели у одељења, а у сваком је оделењу имао одређене символе, који су га потсећали на поједина одељења говора му, па је према том направио известан ред, по коме је учио свој говор. Према овом би предсобље бело: увод уговора, главна соба: главни садржај говора, споредно каково одељење; завршетгк говора. Овај се начин мнемотехнике употребљавао и у средњем веку.

У наше време се употребљава мпемотехнички кључ од Обоа ил. Кехеполуа сложен из бројева и слова. Ми ћемо овде употребити латиницу. Тако за о==1, с, #а, 2, јер је 1 налик на о, а ништица се каже арапски