Učitelj

-406 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА

„аето; 1= 4; дз=п, ху 3 = <= и) Ф=, фу 5 ==, кв, зећ; 6 ==ђ, = у, ра; 8=ћ, сећ; 9 = К, ск,' Сад, ако хоћемо да упамтимо број, то место бројева узмемо консопанте, којима додамо вокале и онда читамо речима, „Неки парламентарац МилФелд, који је био слеп, служио се овим начином, те је при буџетским расправама најгачније реферирао. Истина да мнемо-

стехнека није предмет школског рада, али је не смемо изгубити из вида кад је реч о вежбању памћења.

Ш. Јудициозно памћење, које репродукује преставе по њиховом упу-

тарњем склопу, те се за то зове још умно (интелектуално) и логично памћење

Ово је најтрајније и најбоље памћења. Ако би се изгубила по која „престава, то би је лако нашли и њоме се послушали, кад њену унутарњу везу са осталим преставама познамо. Њако је ово памћење најтрајније, то морамо посматрати и тражити унутарњу, логичну везу престава колико је год могуће даље и дубље. Но и ово није могуће код свију престава, за "то је нужно да се поред јудициозног вежбања дотерива и механично памћење. Тако нпр деца при учењу 1Х1 морају сама да помоћу учитељева развијања конструишу ту радњу, но ипак морају механачним путем да учврсте таблицу множења. Тако је исто и код знанствених правила и Формула, које се умнпошћу развијају, а после се механички уче на, РАДНО ИЕ = пати бал. А

5 ли је најбоље памћење, рекао је још осим и површина круга.

пример:

Жвинтилијан, што чешће вежбањс и размишљање оног, што се имаде да памти. Ништа сс тако не слаби оскудицом вежбања, а ништа се тако не јача вежбањем као памћене.

У свези са памтењем је сећање, а противно памћењу је заборављање.

По својој битности сећање је репродукција престава с' тим, да смо "свесни да је дотична престава већ једном била наша својина. бећање може „да буде својевољно, које стаје труда, јер морамо да се боримо, те да прибавимо јасну пи одређену преставу т. /. морамо Физиолошким путем да тражимо спроводне путеве који воде у ћелијице. Сећање може да буде несвојевољно или нежотично, при ком је репродукција живља. Нар, (нехотично с.) После дужег бављења ван постојбине вратим се у њу, те нам се много што шта поврати, што стоји у свези са постојбином као: лепа места, весела друштва, поједине личпости, поједини предмети и т,д Ниор. (хотимично с.) Упознамо се једном приликом са каковом личношћу. Кад год, после дужег времена се даде прилика да се с'.њом састанемо, Не можемо се познати. Мучимо се. тражимо вас дан спомоћни ствари, те се тек после дужег мучења нађе нешто. Тако се мени десило, да сам се упознао с' једним човеком при погребу добротвора Гереског и то баш кад је говорио на обали дунавској Аркадије БВарађанит, управ. више дев. школе у 'Н Саду. да време говора ме гурну неко са речима: „Опростите, Ја сам Н. П., трговац. Молим вас, како се зове тај што говори7“ Ја му рекох, рође неколико година, а мене на лађи ослови некп човек са речима: