Učitelj

ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА 401

гПознајете л ме“ Мучио сам се дуго. Па ми је помогао споменуви по-

греб. Ја и опет не могах да се сетим, док ми није на послетку споменуо онај момепат, кад је споменути говорник говорио.

Заборављање је потамнелост престава или Физиолошки да речемо: не можемо да нађемо путеве ћелијицама, у којима су биле преставе. Према каквоћи потамнелости је заборављање апсолутно, кад су преставе за навек ишчезле, и рељативно, кад се ипак могу повратити преставе, Заборављање је обичво нехотично, а бива и да буде хотимично, на њему се оснива заборављање ка учињена добра или неблаљодарност. Гледе неблагодарности се врло лепо изразио још Тацит рекав; „доклв год смо у стању да вра. тимо доброчинство, дотле је и успомена на доброчинство мила; а изгубил

се споменута могућност, то се губе главне и помоћне преставе, те се прво хотимично, а после нехотично губи благодарпост,

Неблагодарност је увек био предмет за осуду, те су још стари на-

роди назвали неблагодарност „знаком суровости“, док је благодарност увек "знак племечитости и питомности духа.

На сећању и заборављању истиче се дух човечији у различној улози која, даклем, човеку врло често смета или помаже у правом животу и

раду му. За то је баш нужно, да се памћење што више негује, што више вежбањем да се образује.

При образовању памћења учитељ је дужан, да пази на срества, којима се мора служитп. Између осталог особито мора да пази учитељ на питања, која морају да буду тачна и јасна, а сам да је увек мирног духа и расположаја, јер је и њему онда лакше да пита, а ученику да репродуцира Свака и најмања узбуђеност или раздражење шкоди. јер је Физиолошки доказано: да у узбуђењу трв се срцу враћа из мозфа, те је онежмозућена инервамија појединог дела у могу, а тим 6 % дете онемогућено за "репродукцију.

Талфши зећшипе, аиапбшиа шетота фепештп5; Т. ]. толико знамо, колико памтимо. Још су стари Римљани ову истину изрекли, по којој истини нарочито школа мора да ради Т. ј. да негује памћење. Као што се резултатом доброг образовања школског иште Формално и материјално образовање

човеково, тако се и код образовања памћења тражи од школе да образује памћење и Формално и материјално.

Формално образовање памћења састоји се у том, да се памћење као способност или као природна моћ образује. Памћење је слично магнету, који се губи, што ов дуже њим не служимо, И памћење као снага, као способност психолошка слаби, ако се но ради њиме, односно ако не вежбамо у сва три правца памћења, о којима ско говорили кад смо по Канту поделили памћење у механично, ингениозно и јудициозно.

Материјално образовање памћења састоји се у материји или материјалу, којим се прибављају и умножавају преставе. Према овом треба свак васпитач да пази на избор и употребу тог нужног матгријала. При избору ваља пазити на количину престава, јер сувишне преставе проузрокују досаду, а ова површност у образовању; а тако исто ваља пазити, да