Učitelj

408 | ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА

материја буде занимљива т ј. да побуђује у деци заинтересовање, те и пријемљивост При употреби самог материјала ваља највише пазити на чистоћу и јасноћу престава, чему највише помаже очигледност, која је фактички основ сваком образовању, а о којој овде нећемо говорити у више речи.

Кад реч о памћењу, то ћемо споменути и фантазију, која је у тесној вези са памћењем, која је управ памћење, односно репродукција представа. Из реченог о памћењу јасно се види: да је памћење репродукција престава и то непромењених. Фантазија је репродукција, престава, алљ. промењених И шта се хоће овим да кажер Ако су репродуцирате преставе и по облику (форми) и по садржини исте са првобитним, онда је такво репродуцирање памћење; а, ако је облик репродуциратих престава. други, док је садржај истоветан са првобитним (оригиналним) преставама, онда. је таково репродуцирање Фантазија (уображење).

Фантазија ради у сликама т ј. при овако.ом репродуцирању престава игра главну ролу чулност, те је Фантазија обратно мишљење од памћења,. које је апстрактно мишљење. Уображење као радња бива често и са не-– вим планом. но онда је репрадуцирање таково основано вишв на законима. памћења, Што је уображење даље од ових закона, тим је оно све живље, а међу тим губи и план пређашњи, те изгледа да јо та радња несвесна, као и сан.

Најживље је уображење код деце. а обично опада са растењем и. развијањем њиховим тако, да се за старије каже, да немају Фантазије, силе: уображења, која сликарски гомила и ствара.

Посматрачи и испитивачи дечијег света су мњења, да је игра предмет и час најживљег уображења, јер онда деца раде са највећом заинтересоваоошћу, од које управ сависи сама радња. Колико вреди заинтересовање,. споменућемо нпр. песника, који се непрестано ритмом и музичара, који се непрестано тоном бави, што иде у прилог производима; а нестане ли 31– интересовања, то дотични губе ону стваралачку силу и моћ.

Као што рекосмо, Фантазија је пајживља у детињем, па у младићском добу, док је мање престава, а више празнина у ћелијицама, које (празнине) испуњава Фантазија. Што дете стари, што је ближе младићском, а. за овим мушком (мужанском) добу, то је све пунији престава, то је све пунији животног искуства, а тиме устиче фантазија, коју замењује стварно. и озбиљно мушко мишљење. Она изрека: „Нема правила без изузетка« могла би се и овде применути, јер имаде много примера, којима се тврди, да Фантазија не оставља неке људе ни у старости нор. Софоклес, Гете, наш Фмај, но овоме много помаже непрестано вежбање.

Најзгодније време за Фантазију је ноћ, јер дању не може она да ствара слике, које бупи чузпа радња; ноћу пак изгубе чула многе услове за Функционирање, те тим јача Фантазија. О том нас може најбоље да

увери и ово, што позоришне преставе џајрадије гледамо и од пајвећег су утицаја ноћу. (СВРШИЋЕ СЕ.)

ПОН Ири --- =