Učitelj
ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА Погледи на суштину дечијих игара.
———
Дечје су игре такове појаве, о којима, обично, узимају многп да суде; сви виде и сви знају за те игре — некад су се и сами играли; многи се одрасли „мешају у дечје игре. старају се да руководе њима, а врло многи се држе и те мисли, да је одраслима, у дечијој игри, све јасно и разумљиво. О тога, обично, сви и покушавају да, као знаоци, суде о дечијим играма, и доиста, суде о њима и право и криво Међу тим, та, како се чини, простота дечјих игара врло је ваољива — ту појаву сви знају, али је не разумеју. Пробајмо да се не задовољимо само баналним фразама о дечијој игри, већ да озбиљније загледамо у ту појаву, па ћемо одмах опазити све тешкоће такове пробе. Шта је дечија игра Каква је њена суштина 9 Какви су њени изворир Како се она развија % Овакова питања. нису оаш тако лака, као што се чини. Чим ми ставимо себи такова питања и потру димо се да на њих одговоримо — можемо сами себи дати различне одговоре: ако се са истим питањима обратимо на друге, чућемотакође разна мишљења. И тако: појава толико позната и, како изгледа, разумљива, помрачава се разним суђењима о њој, и у место јасности, добива се нешто тамно и неодређено.
Ну. пошто права анализа различних мишљења у неком питању по-. маже, да се исто питање расветли, то и у овом случају биће од користи. ако расмотримо разне погледе на суштину дечијих игара. Тиме ће нам се, без сумње, и само питање довољно расветлити.
37
Са спољне стране, код дечијих игара, падају нам у очи покрети Кад се деца играју, она трче, скачу. бацају се, прегибају се. вичу, смеју се. сав им је организам у покрету; игра и мир чине се као супротности. Такове игре, у којима се деца не крећу, јесу неприродне, то је плод цивилизације, опе кваре детињу природу; дете, неискварено вештачким културним измишљотинама, кад се игра, мора да се креће, обрће; не слаже се са детињом природом, да оно у игри скрсти руке и седи. Дечија игра задовољава потребу детињу у покретима; највећа количина дечијих покрета врти се у игри.
УЧИТЕЉ 97: