Učitelj

410 ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА

Откуда потиче код деце ова неуморна. жеђ за покретима, и у једно, у чему се састоји извор дечије игре, за што је она тако нужна у детињем животу р Узрок необичне живости дечије јесте — брзо нагомилавање сила у дечијем организму, брза промена материје, У старости су људи обично склони К' миру; код старца једва достижу силе за најнужнији труд и за одржање животних функција, добављање нових сила бива слабо, промена материје спора и тешка, и са великим усиљавањем мора се организам одржавати у неком сносном стању. Детињство преставља слику са свим супротног карактера: силе се множе брзо, организам расте и јача, рашћење чак не може да прими сав материјал физичке енергије, и тај сувишак избива у покретима, у непрестаном мрдању и тумарању детињем у његовој „немирноћи“. Крећући се непрестано и трчећи, деца не могу никако да се насите покретима, у њих постоји, тако рећи, жеђ за покретима, која никако не престаје. А пошто је игра — кретање, израз и задовољавање потребе за кретањем. то је разумљиво, што се деци радо играју, што је игра врло важна појава у њи: хову животу, што дете не иде, не седи, не лежи обично, већ све то ради играјући се Страст или љубав ка покретима и у једно ка игри није само дечија својина: покретне игре заузимају угледно местом у животу дечака и младића; па и зрели људи, по некад, нису с раскида да пошмграју, само старци не могу игру да трпе.

Правилне црте изложенога погледа на дечије игре очигледне су: међу игром и покретима постоји жива и најтешња веза, игра је по самој својој суштини нека радња, кретање, нешто активпо, и њен активан карактер огледа се по најпре у покретима. Нема сумње, да игре, у којима није нужно кретање, нису првобитне, као што су игре, за које су нужни покрети и које се састоје из покрета. Деца сеоска и у опште нецивилизозаних родитеља не играју се седећи, а ако се баш и тако играју, то бива само после сувишног трчања и умора. Тежња за умножавањем игара без кретања и привољевање деце К' њима преставља потпуно одступање од првобитнога типа игре; тежња ка »седећим играма“ развија се паралелно са понижавањем (слабљењем) физичке енергије у детета, са умножавањем тесних станова и разних других пивилизованих околности, Докретне игре захтевају простор, свеж ваздух, поље, шуму, а седеће игре тесну, загушљиву собу, нечист ваздух и одвећ рано раздражење ума. По» кретне игре воле не само деца, но и све младе животиње, које се одливују изобиљем силе и здравља, код којих живот ври и кључа.

Овакав поглед на суштину дечијих игара, пи ако изгледа оправдан и правилан, ипак има и недостатака: он се зауставља само ва, спољној страни дечијих игара — оне су кретање -- и даље не изе. Но није баш најумесније оличавати све дечије покрете само у итри, јер ти покрети имају и разноврснију сферу, но што су саме игре. Депа врше многе покрете у игри, али они их врше много и без игре. Када деца иду и трче на позив, кад бегају од опасности, кад врше покрете због неке пажње или љубопитства, кад чине разне компликоване покрете да би дохватила храну, пићеит. Д.