Učitelj

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА 411

она се тада, без еумње, не играју. И по томе, покрети у игри састављају само део кретања дечијег, премда део врло велики и значајан. И онда, природно, јавља се друго питање: чиме се разликује једна група покрета, од другер Без сумње, сви покрети истичу из потребе за кретањем. И онда, ако ми кажемо о дечијим играма, да су оне покрети и да задовољавају потребу детињу у кретању, тада их нећемо разликовати од других многобројних и разноврснијих дечијих покрета. Нагомилавање физичке енергије и брза промена материје изазивају енергију и изобиље покрета за игру. У постанку ових покрета за игру имају значај још неке друге нарочите околности, које не видимо код других покрета; игра-није само покрет. но је уједно и побуда и мотив за кретање, његов садржај. А те појаве не спадају у Физиолошки веб у пеихолошки поредак,

Разуме се, може се још тврдити, да у дечијим играма нема ни каквог психичног садржаја, да су то строго Физиолошке појаве, дакле — рефлективни покрети. У организму се гомила сила и испољује се у разним покретима. да постанак такових покрета нису нужни ни какви психички мотиви; они поничу сами собом, без воље, као и други механични покрети, Човек је Физиолошка машпна, која виче, скаче, трчи не по нагону својих осећаја, не по својој жељи, не у сагласности са својим преставама и идејама, већ механичка, рефлективно, силом нагомилане енергије. И с тога не би треболо тражити никаквог унутарњег или психолошког садржаја у дечијим пграма, јер оне не садрже у себи ништа друго, до оно што се Види оком, т, ј. оне су само покрети и више ништа,

Таково чисто механично разумевање дечијих игара не може се сматрати као умесно в тога, што би, у таком случају, морали применити умеханичпост» са дечијих игара и на цео човечији живот, Са дечијом радњом, у време игре, врло је слачна и радња човечија у ошште, на свима степенима његовог развића, у свамом узрасту: ако се дете у игри узбуђује, "смеје, плаче, врши планове, одушевљава се или се ожалости, то исто чини и зрео човек при раду и тежњи за својим циљевима. И у једног и у друтог једнаки су спољни знаци. С тога, ако ми не налазимо психолошки са: држај у покретима једнога; не можемо га тражити ни у нокретима друтога; тада ће нам се само деца у време пгре, већ и људи у опште са својим делима изгледати као сложене машине, а сав њихов рад и поступци "“ Као механичка радња без сазнања, Некада је и Декарт тврдио, да су све животиње — машине, бића без осећања и разума, а по овоме, што је раније речено, морало би се тврдити, да су и људи такве машине Но такав закључак мучно да ће кога саблазнити,

Према томе, ако у дечијој игри има психолошког садржаја, опда се одках морамо запитати, у чем се он састојир Разумевање игре, као кретања, оставља питање 0 психолошком садржају игре без и каквог решења, а међу тим, баш тај садржај мора да одваја игре од осталих покрета, он и претвара обичан покрет у игру, И тако, ако ми желимо да познамо су-

245