Učitelj

412 ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА

штину дечије игре, онда морамо себи да објаснимо њене психолошке мотиве њен садржај. Покрети сами по себи јесу љуска, у којој се скрива зрно.

Други погледи на дечије игре имају баш тај циљ, да покажу психолошку садржину дечијих игара.

Б.

Ако са спољне стране иглра падају у очи покрети, то са; упутарње,. са стране садржине, пре свега привлаче пажњу осећања.

Зашто се деца играју тако неуморно и с таким одушевљењем 7 Шта их побуђује, да сваки слободан тренутак употребе на игру р — Задовољство, које даје игра. Унутарњи садржај покрета у игри јесу осећања она су мотиви за игру; деца се играју с тога, што им је то пријатно, што им игра даје радост и пасладу., Игра и задовољство јесу велики пријатељи где је једно (игра) тамо је и друго (задовољство). Игра траје само дотле; док она пружа живо и непосредно задовољство; чим се прекине задовољ= ство (т. ј. кад га нестане) олмах се свршава и игра. п у место игре настаје какав други рад. Покрети у игри тиме се и одликују од свију осталих покрета, што су они пријатни сами по себи, што их изазива и одр= жава искључиво та пријатност Друге покрете изазива корист, страх, љу. бопитство, потреба или нужда, а покрети игре имају само један циљ, један мотив = задовољство. То је њихов господар и управитељ. Таким начином: дечија се игра налази у тесној вези са осећањима и живо:ом детињим, она је субјективна, јер су и сва осећања пајсубјективнија од свију душевних. појава. Ну, пошто се задовољство у игри постиже кретањем, а способности. су дечије за вршење разних покрста веома раздичив то је разумљиво, што, једне исте пгре нису подједнако пријатне свој деци; што се једноме до пада, то аругоме није занимљшо, п по допада му се. У вези са природом сваког детета. т ј. у вези са његовом способношћу кретања, са његовим осећањима и ргсположсњем, бивају и игре разне — пријатне и непријатне; деца морају променити много другова у шгри, док наиђу на таког друга, који има исти укус у игри, исту наклоност за чеки нарочити начин. играња,

Велики значај осећања у опште, нарочито задовољства или пнезадовољства у дечјој игри не подлежи сумпи: треба само погледати на дечја лица и фигуре за време игре, послушати њихове звучне гласове, погледати на брзе, ' променљиве покрете, па ћемо се одмах уверити, да се дела, за. време игре, узбуђују, да се осећања њихова брзо мењају, да задовољство. или незадовољство у великом степепу владају међу децом. Из свега тога, види се јасно, да осећања играју велику улогу у дечјим играма, и да су те игре израз осећања у опште а нарочито задовољства и незадовољства.

Ну, и то гледиште, које дечје игре ставља у везу само са осећањима, добива одвећ једностран изглед и карактер, и не обухвата сав садржај дечје игре, пошто човек психолошки не живи само осећањем. Умна радња код деце раввија се врло брзо и опширно, са сваком годином или полгођем: