Učitelj

ШОИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА 418

добива све веће и веће размере. У каквом се односу она налази са дечјом шгромр — То питање остаје без одговора, а међу тим не може се мислити, да се дечје игре могу развијати независно од умнога развића. Игра је сувише важна појава у љечјем животу, она усише у себе све могуће елементе, па је незгодно претпостављати, да сфера игре може остати без узајампих односа са сфером умнога рада. И најповршније посматрање дечјих гара показаће, да дечије игре садрже важне умне елементе.

„Дечје игре мењају се по своме садржају у разним периодима детињства; час су оне већином ред покрета, Физичке игре, час имају сувише унутарњег садржаја и престављају нам се опет у разним видовима — или као подражавање или творевина. Где је узрок тој промени дечјих игара р „Да ли се може она са вероватном правилношћу објаснити разним комбинацијама покрета са осећањем 2 — Не. Задовољство је. само по себи, једно исто, и, везујући се с разним покретима, оно не може дати те разноврсности, не може извршити те дубоке промене, које преставља дечја игра у разним периодима детињства, Задовољство, које се испољује у покретима, обично ствара једноврсне, а не разноврсне Форме игара; деца разног узраста, разне. народности и разних земаља играју се врло различито, и ако се сви одби играју под утицајем задовољства, које осећају од игре. Џеихолошки је садржај игре богат и разноврсан, он се не може исцрпети самим осећањима Ако у дечјој игри нема ни каквих других елемената, осим задовољства и осећања у опште, онда нам постаје нејасна много"бројност игара, разљличне њихове Форме и дубоке промене у разним периодима детињства.

Ну, пошто се из посматрања дечијих пгара и мишљења ФилосоФа (почињући од Платона), психолога и педагога види најтешња веза тих игара са умним радом дечјим, види се у њима велико изобиље умних елемената, то је разумљиво, што со и тај поглед на дечју игру, као на више умни рад, морао појавити, порел других мишљења по овоме питању. Сада ћемо им тај поглед проучити.

В.

По мишљењу једног руског педагога,') о играма се може рећи, да оне задовољавају неке неумољиве умне захтеве, који побуђују дете на неуморну радиност. Покрети и гимнастика заузимају у играма другостепено, потчињено место, служећи само као оруђе за вршење умних замисли, У дечијим играма (како се њему чини), изненађује посматрача потпуно осуство емоционалног начела, т. ј. осећања; игре му се престављају као искључиво умни, интелектуални рад. Чак и у тим случајевима, где се ствар тиче предмета, кбји утичу на осећања и претпостављају га, у самој ствари све се ограничава само на једино мишљење. Кад дете принуђава-лутку-да пада, плаче и т. д. њега у свима тим случајевима занимају само апстрактивне

4) Сикверсе! . Воспитанје ве возрастђ перваго дђтетва. СПБ. 1884