Učitelj

414. ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА.

преставе ових процеса. По томе би изгледало, да се у играма и забавама, дечјим ми сретамо са чисто интелектуалним задацима.

Све дечје игре, које престављају читав велики свет, могу се поделити на три велике групе. Прва и највећа група игара и забава налази се у очигледном односу с. развићем апстрактивног мишљења, и служи за дете. као очигледно средство, при обуци у томе мишљењу. Ту спада схватање разних предмета, расматрање, пипање, мерење“и испитивање истих са разних страна, У неким играма, тога рода, кретање истиче из интелектуалних захтева, а не из гимнастичкога циља. Тако на пр. и у детета које пузи, многе покрете, који се чине као бесциљни, изазвали су баш теоррски ци– љеви — покушаји да се одмери растојање. Дете, у тим слачајевима, не занимају сами предмети, већ њихова даљина. Друга велика група игара, служи за развиће и јачање осећаја, самосазнања, кад дете са намером чини. разне покрете и радње, и кад његову пажњу привлаче не сами предмети или појаве, већ узроци, који их изазивају ; на пр, дете шушти хартијом, за тим се, на једаред, зауставља, очекујући, да ли ће се шуштање продужити и тада, кад оно не креће хартију. Трећа категорија игара и 33 бава служи детету за вежбање у процесу понављања радње и сећања. Одрасан човек може са потпуном јасношћу и разумљивошћу да обнови у памети утиске, које је преживео, а дете то чини вејасно,. и нужна су му мнотобројна понављања, да би одржало своје памћење, и у томе случају оно се наслађава тиме, што се реалност слаже са поновљеном преставом, 6 тога деца и воле да понављају једну исту радњу више пута.

И најповршније расматрање овога трећег погледа на дечје игре убедиће свакога, да и оно, као и прва два, која смо већ разгдедали, нема, Довољно основе ни истине. Раније је већ речено, да покрети састављају битни елеменат дечје игре, њену спољну одећу, и да су осећања, (нарочито задовољство и незадовољство) | први непосредни мотиви за кретање, прве руковође у дечијим играма. У овом трећем гледишту видимо, да кретање у игри заузима друго, потчињено место, а. "осећања као да и нема, већ се сва игра своди на умни рад и апстрактно мишљење. Погрешка је очигледна и јасна. Ко је макар једаред видео децу у игри, тај никада, не може тврдити, да је у игри кретање споредна ствар, и да емоционалне стране и нема, те по томе,. дечја игра није ништа друго, до. умни ради чак апстрактно мишљење, | 4

Одрицање осећања у дечјој игри може изазвати чудновате закључке, не говорећи већ о томе, што се то не слаже са најнростијим посматрањем, Имају ли деца осећања или немају 2 Ако га имају (што је несумњиво), онда куд га девају за време игрер Како могу деца за време дугв игре да не испољују своја осећања, своје мускуле врло мало и потнуно да се предаду умном раду Р Одричући осећања у игри, морамо да верујемо, да деца која пузе, мере растојања, деца која се играју у кориту и потапају даке а пробају да пливају тешке ствари.—- да она уче хидростатичне особине тела ит. д