Učitelj

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА. 415

Веза умног рада са игром има и других својих неправилности, јер би се у том случају морало тврдити, да је сваки умни рад — игра. Међу тим, неке умне радње дечје не могу се никако назвати игром: на пр кад дете учећи се да Говори, памти речи, кад доцније учи задатке, кад врши поруке старијих и 7. А. Овакови случаји јесу или са свим чисте умне радње или умни процеси, спојени са физичким. И такови процеси не могу се назвати игром.

Ну, не дајући мишљењу искључиви и првенствени значај у дечијој игри, мора се ппак признати, да. је улога умнога рада у тим играма врло значајна и несумњива; без њега. би игре Силе тако исто неразумљиве, као

и без осећања и кретања. Најравноврснији умни процеси улазе у дечју па и радња органа спољних осећања, и сећање, и стварање и подражавање; — но ти умни процеси у игри имају нарочити вид, који се одликује Од обичне радње мишљења. — Игру са мишљењем не можемб индентиФиковати: мишљење је, с једне стране, шире од игре, а с друге уже. Оно је шире, јер код деце има таквих умних спроцеса, које не можемо назвати игром, а с друге стране, у игри има такових елемената, којих нема у чистом мишљењу, као што су покрети и осећања. И тако, док се игре по спољној страни, по покретима, показују разноврсне, дотле пи унутарња страна њихова може показати разноврсан и богат психолошки садржај.

Да би боље одредили овај психолошки садржај у дечјој игри, можемо, разгледати још један поглед на те игре.

је

(Основа свију игара јесте — слободно „подражавање“ стварности. Човек наилази у животу на хиљаду препрека, случајних и не случајних, које он мора савладати, да би осигурао свој опстанак У тренуцима одмора, човек, у игри, обнавља свој стварни живот" Сав интерес играча састоји се у томе, да у мгри савлада оно, што у животу није могао савладати; игра занима све играче својим успешним или неуспешним током; у игри се наизменце узбуђују осећаји наде, бриге, сумње, очекивања; играч преживи у игри сва осећања, осећаје и страсти, које га сретају у животу, само с том разликом, што он овде ради "слободно ; он зна, да је то његова добра воља, што он осећа жалост и неуспех у игри, и да он у свако време може бацити игру и заборавити њен непријатан резултат. Осећање потпуне независности чини игру пријатном Игра је супротност озбиљном животу, у њој човек по вољи ствара себи радост и жалост. Деца немају појма о: озбиљном животу, · и с тога. њихова игра не може бити супротност тој озбиљној страни живота. Игра дечија јесте ред процеса, који служе као једино средство за њихово развиће. Игра одраслога човека јесте цродуктивна, јер обнавља његов сопствени жисот, а игра дечија развија и упознаје са Формама и особинама предмета, те с тога је она „подражавајућа“, јер обнавља живот и рад одраслих. (Ове игре заузимају сав перпод дечјег