Učitelj

ПСИХОЛОГИЈА. ДЕЧИЈИХ ИГАРА 411

пр, у неким сувременим играма и песмама можемо напћи на трагове незнабожачкога култа. Те таким начином, дечје игре имају етнографски и археолошки значај,

Ну, ма како да је важан елеменат подражавања у дечјој игри, ипак се њим самим не може објаснити суштина те игре. Дечје игре не одликују се само подражавањем, но имају и стваралачки карактер — особиту, која је у свему супротна подражавању; у игри се деца најпре уче. да постану самостална бића, пробају да стварају по сопственом »надахнућу“. ( тога се, упоредо са подражавањем, мора ставити и друго начело, супротно њему, да би се објаснио опстанак и развиће дечје игре. Ово друго начело у изложеним погледима није показано, те тако није нађен ни кључ, за разумевање историје дечје игре.

Што се тиче показаног гледишта на суштину делје игре (А пл. Симонов), мбже се рећи, да он нема доказа за то, да је свако озбиљно дечје занимање везано са игром. Ми можемо показати на покрете, осеђања и процесе мишљена, који не иду под појам игре, и не зову се игром у обичном животу. Могу се деца учити читању у ирги, но може се удалити из тога процеса,и сваки елеменат игре, и он ће постати тежак труа. Биће озбиљно занимање, но неђе бити игре. Ако рекнемо, да деца још пемају појам о правој озбиљној страни живота, те је по томе, и Сав њихов 0озбиљни рад — игра, онда ће то тврђење бити неправилно: На пр. настава у писмености или је озбиљна или неозбиљна страпа живота 2 Дечја туга и жалост или је озбиљна ствар или није 7 Ако дечји живот меримо мером одраслих, онда ће се све то, можда, показати као неозбиљно, но за децу — то су озбиљне ствари А одрасли и немају права да мере децу својом мером.

Разлика између игре и забаве могла би отклонити ту нејасност, могла

би је објаснити. Али, на жалост, ту разлику нико није објаснио, и она је:

и до сат остала као разлика само у речима. Ако се игра призна кло озбиљна ствар, а забава као нешто супротно игри, онда се забава може сматрати као беспослица, као појава, која не заслужује пажње. Но није тако. Можда су и забаве тако исто важне појаве у животу дечјем, можда су оне блиске

игри 2 О забавамл ништа није објашњено, те с тога оне, по својој бли-

ској вези са играма, а због своје нејасности, бацају сенку и на саме игре

Сад можемо извести закључке из овога критичког расматрања погледа

на суштину дечје игре. Разуме се, да ми нисмо расмотрили све погледв; њих има врло много, и они сви не улазе у нашу задаћу; ми смо разгле-

дали само оне погледе, „чији анализ даје не само негативне, но #+-пози- ~

тивне резултате, нешто више или мање стално, на чему се може стварати психолошка теорија о дечјој игри,