Učitelj

-429 ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА

мозгу, у толико је живље промењивање материје, тиме изазвато, и у то„лико је енергичнији томе одговарајући духовни живот; Док обратно, ни за минут не може да потраје застој или укидање тога крвног кружења, а да "се тога часа не прекине свест и сваки умни рад. А пошто се увећаним промењивањем материје свагда упоредо више топлоте ствара, или како упоредо расте произвођење оне најобичније и најраспрострањеније сиде, која се из свих других природних спла у свако. доба, развија, и опет у исте преобраћа, то је лако појмљиво, зашто нам се глава, од премишљања или од душевних узбуђења у опште загрева, и зашто се обично каже „пуши ми се глава“ или «горв ми глава“, кад нешто важно мислимо, или кад смо душевно јако узбуђени услед љутине, мржње, љубави, страсти и т. д. Исто нам је тако, после овог објашњења, појмљиво, зашто велики умни рад увећава потребу хране, исто тако Као и телесни рад, и зашто какав научењак, песник или мислилац, услед свога рада гллвом, осећа више апетита и већу потребу хране, исто тако као на пр. такав секираш или какав шетач, услед свога мишићног рада, пошто сва снага нашег стела и живота потиче најзад из јела, или такозваних атомних сила поједене хране. И ако је резултат обављеног рада или утрошене снаге у -ове тројице поменутих, дакле у научника, секираша и шетача, врло раз„личан, опет је у све тројице потпуно исти извор, из кога су своју снагу

исцрпли, и који се на послетку, по начелу о преобраћању силе, може да врати на сунчане зраке,

Е, али у нашем телу нема ниједног места, па можда, по свој при„лаици, ни у читавој природи. где би се оно промењивање материје, или процес оксидације, ограничен у исто време на мали простор, вршио са, воћом живошћу и енергајом, но у оном чудноватом органу, који у неко"ико нредставља пајвеће развиће све земаљске организације, или у човечијем мозгу. И доиста је опитом и посматрањем доказано, да од свих органа човечијег тела мозак има највишу температуру, и да се можда трећина укупног оксидисања у телу троши на то, да се одржи ватра, што у будном стању једнако букти у мозгу. У вези са тиме стоји и она псстина да је свима органима тела мозак онај орган, коме се са огњишта кружења, из срца, доводи највише крви, и да он, и ако његова тежина, износи само 30. или 40. део укупне телесне тежипа, за своју исхрану и рад троши тежину укупне крвне масе у телу, и према томе, петину све утрошенз хране. Колико је ово кружење крви у мозгу према осталим

деловима тела, види са јасно по томо, што пресек свих вратних крвних судова својим простором три пут надмашава пресек великих крвних "судова наше бутине, ма да је она много масивнији орган, и ма да обухвата и све доводне и одводне судове диста. Ште се тиче анатомских помоћних средстава за обилно и неспретено притицање и отицање крви, И по томе, за унапређење промењивања материје. ниједан орган нашег тела није анатомски тако згодно устројен, као мозак.

Овом лнатомском односу одговара Физиолошки, Тако је обично инте„игенција, у вези са наклоношћу ка раду и са темпераментом, у сваког