Učitelj

ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА 428 појединог човека (саећет15 рашћив) у толико живља у колико су срце и мозак ближи, или у колако снажније и топлије крвне таласе може прво другоме да добаци; док су обично са свим друкчији људи с дугим вргтом, у којих крвни талас, што се пење из срца у мозак, стиже тамо хладнији и са мањом енергијом. И животиње са врло дугим вратом, као: жирафа, гуска ит ду којих крв на своме путу од срца до мозга, губи од своје топлоте, редовно су Флегматичне и мало интелигентне. У колико се јаче или живље врши оксидисање у мозгу, у, толико је мање тренутно развиће силе у осталом телу, и обратно, А што се више крви одвлачи у друге делове тела, на пр процесом варења у доњи део тела, у толико је мањи и спорији рад мозга, услед умањене циркулације крви у телу. Отуда она позната сањивост, или нерасположеност за душевни рад после доброг ручка, док је обратно, као што је помснуто, јак душевни напор или посао вазда скопчан са навалом крви у главу и увећаном циркулацијом крви у њој. Ово је и директно доказано занимљивим опитима са тако званим волуметром. Чим се помоћу тог инструмента изазове нагомиланост крви у каквом уду, на пр у руци, на мах ночиње сањизгост или сан, који прекидају снови и разбуђивање, како се попусти у том вештачком одвођењу крви. Обратно, количина се крви у руци смањује, кад мозак обавља какав усиљеви душевни рад.

А у вези са овим, и одговорајући овој великој важности органа духа, нема ничега, што би све телесне силе толико заузимало и изнуравало, као усиљен душевни посао или рад мозга, ма ла такав рад оцет с друге стране утиче снажећи и јачајући на мозак, им тиме, а посредовањем нервног система, и на све остало тело, ако се редовно замењује одмором и освежавањем поред нужног надокнађавања, Отуда оно познато искуство, да међу научницима, или међу умним радницима у опште, има несразмерно много стараца.

По хемијским рачунима професора Хугстона два часа марљивог Ауховног учења одузимају човечијем телу толико животне снаге, колико читав дан обичног ручног рада. ( тога они препоручује старим људма, који духом раде, да ради здравља замењују такав рад телесним радом. Био тај рачун тачан или претеран, ван сумље је, да за јаким умним напрезањем и узбуђењем, мора, услед увећане промене материје у мозгу и нервима, наступити и увећано узбуђење и лучење материјалних продуката нервног трошења. И доиста је хемијском анализом доказано, да се у мокраћи знатно нагомилавају алкали-Фосфати из мозга и нерава после великих душевних узбуђења, напора и т, д; док се обрнуто при Функционалним пометњама можданог рада опазио мањак тих материја. Узгред речено, ово излагање удружепо са оним што је пре речено, може доказати да научници, мисли. оци или песници, који обављају своје душевне послове, не живе баш тако угодним животом, као што неки мисле. На против, онш подлеже непрестаним напорима и унутрашњем узбуђењу, што им највећма худи, те се мора признати, да енглески ФилосоФ, Александар Бајн, има право, кад каже: