Učitelj

424 ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА

„Нико не зна какве невидовне муке подпоси један савесан књижевник,“ Сваки онај који мисли да може претендовати га такво име, извесно је имао прилике да на себи самоме искуси горку истинитост ове изреке. Кад је, дакле извесно, да орган за мишљење највише крви прима, и да је прва погодба за душевно здравље и душевни рад, да се тај орган мепрекидно и правилно запаја здравом крвљу, да би се тиме условљена, промена материје одржала, онда се лако може увидети, да за сваком пометњом у овим односима између крви и мождане масе, па била та пометња Физичке, хемијске пли Функционалне природе, мора одмах наступити и пометња или ограничавање свести, интелигенције, мисаоне моћи, па и осећања и воље, и да све оно, што ограничава утицај крви на мозак и нервни систем, мора да ограничи или да понизи и наш душевни или нервни живот. Примера за доказ тога има толико, да би се њима могле читаве књиге испунити. Један од оних примера ове врсте, што је најбоље познат, и што највише џада У очи, јесте сљавање, у коме проводимо толики део свога живота, и који у Физиодошком смислу није ништа друго, до умањени процес оксидације у унутрашњости мождане масе (изазват крвном празнином или умањеним притицањем крви) и тиме умањено промењивање материје у истој Општи г.г. Фоа „ Петентофера У минхенској Фисиолошкој лабараторији изнели су на видик важан Факт: Да тело за време спавања прима, у се више кисеоника, но кад бди, и да га тада мање троши. Дакле, у спавању се, тако рећи, нагомилава те важне животне материје за идуће доба бдења, када се више кисеоника троши, но што се прима Набравши се за време бдења, у довољној количини, ти продукти оксидације у ткању и крви спречавају сами по себи даљи ток тога процеса, сметајући паизменичном дејствовању између кисеоника и материје, и изазивајући тако ван, И велике функционалне радње других телесних органа могу, према томе, као што је већ цоменуто, да изазову сан тиме, што ти органи више крви вуку у се, а мозак испражњују. Сан који је често, али погрешно, узимат као доказ ва то, да душа и у спавању једнако ради, одговара оном стању мозга, када се он опет почиње да пуни Крвљу. Отуда се обично и сања у поусну — баш кад човек хоће да утврди сан, или кад већ хоће да се пробуди Тиме, и оним што је раније речено, објашњава се оно дејство спавања, што живот одржава џ продужава, и истинитост оне пословице: „Ко спава, тај једе.“ Ништа но утиче тако благотворно на телесне силе, и не продужује толико живот, као много спавања, пошто смањује убитачно дејство ватре у мозгу, која исцриљује променљиве материје, и пошто даје оргапима времена, да то накнаде, (О пуно права, дакле, назива Шекспир (Мегбет П, Г,) сан „главним Ххранитељем о ручку живота.“ У осталом гре шидо би се, кад би се у том односу и у оној околности, што је мозгу за одржање здравља потребно редовно смењивање мора и рада, хтела да види битна разлика, између њог“ и осталих телесних органа, пошто је и мишићу потребна таква промена и извесно доба за одмор, и пошто то исто, ма и у ужем смислу, важи и за остале органе, јер се за време спавања успо--