Učitelj

ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС, СИЛА 495

Па

равају и било, и дисање, и лучење и развијање топлоте и т. д. услед умањене ссетљивости читавог нервпог система да дражи опажа. Ну, како они надражаји, што за рад тих органа потичу из крви, трају и у сну, ма н са мањим интензитетом, то и њихов рад траје н даље, докле код мозга отпадају већим делом спољашњи надражаји, које су чулни органи предали, Тако се, главна разлика између нервног система и оних делова, што од њега зависе па и осталих телесних органа, не потврђује спавањем. Чак и биљке, које немају нервног система, спавају и промењују ноћу своју Функцију Тако звано тровање крви угљеном киселином може да изазове једно ставе, доста слично спавању. И само врло умерено нагомилавање угљене киселине у крви, које нарушава промењивање материје у мозгу, и спречава оно стално предавање кисеоника из крви можданој маси изазива опијање. несвест и жудњу за спавањем, што се према околностима, може врло брзо да промени у смрт,

Да је мишљење, или рад мозга у пронзвођењу мисли, једно природно кретање, и да, према томе, потпада под начело о одржању сила, исто као и сва друга кретања —- излази не само из пређашњих општих расматрања, већ је ту скоро и са свим директно и експериментима доказано | Она изрека: „брз као помисао“ изгубила је своју важност, од како је врло виспреним опитима новијега доба доказано, да је брзина нервног пренашања, врло мала према другим природним кретањима, и да те исто важи и за психичке процесе и мисаоне покроте у мозгу, који су могући само цомоћу оних тико званих нервних влакана, што спајају ганглијске чворове у можданој кори Ти су опити показали, да за најбржу мисао, коју можемо да замислимо, треба најмање осмина или десетина секунда, а то је време, за, које таласања светлосног етра прејуре 5000 миља. Уз то још тај размак времена расте у истој мери, у којој нарочите околности, као: растројеност, непажња, умор, спор или нарушен душевни ради т. А. спречавају брзину схватања или реакције. Тиме је потпуно уздрмано опо пређашње вузгарно и по спиритуализам веома погодно мишљење; да за постанак помисли није управо потребно ни мало времена, и да се спољашни утисци неизмерном брзином пренашају до мозга, па тамо тако исто брво перципују (примају). А отуда потиче неизбежан закључак, да се психички акт, или акт мишљења, врши у једном протегнутом, упорном и сложеном супстрату (основици), као и закључак, да такав акт није ништа друго, до један нарочити облик општега кретања, који опет од своје стране мора бити скопчан са произвођењем извесне количине топлоте, као и свако друго промењивање матсрије у телу. И доиста је Физиолошким опитом доказано, да се нерв, онога часа кад ступа у акцију, загрева, и да је долазак осећајног утиска у мозак спојен са једновременим повишавањем температуре. Тиме, је, дакле, доказано, да психички рад није, и не може ништа друго да, буде, до зрачење — међу ћелицама сиве мождане коре — једног, спољним утисцима

УЧИТЕЉ 28