Učitelj

426 ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА

изазватог, кретања, које је по материју централних нервних склопова исто тако карактеристично, као што је грчење по мишићну материју, или као покретање светлости по светлосни етар, или као појаве магнетизма по магнет. Јер, мишљења нема без чулне садржине Сав је душевни рад на послетку у осећају, или у реакцији, или у противном дејству онога који осећа, према спољашности. Представа, које пису везане за утиске, што их наша чула примају, или што су их већ примила — нема; а у) вези ових представа међу собом, да би постали закључци, мишљења и појмови, помоћу интермедијарних нервних влакана лежи суштина душевног рада. Ничега, па ни математичког аксиома, или нојмова о простору, времену и узрочности, нема у нашем духу од искони — све је стечено искуством нараштаја и појединаца, Свака је представа морала почети од каквога год чулног осећаја; а са свим је све једно, да ли ће јој даље бити нужно трајно чулно подстрекавање, или не,

Ово води непосродно ка изучавању оних органских елемената, којима се утисци с поља предају органу за мишљење, или води ка мервима, при чијем раду још јаче избија на видик оно велико начело о одржању силе и протварању сила но и при раду мозга, Класична испитизања Ди Боа Рајмонда, којима је једва 40 год, доказала су са свим јасно, да једна, позната сила, или електрицитет о чијем се јављању обично мислило, да се лепо опажа само у неорганској природи, чини суштинт нервног рада, иди другим речима, да су нервна струја и електрицитет, једно исто. Сваки се нерв мора сматрати као врело електричних струја, које се непрестано пропзводе у њему самом, и које постају од кретања многобројвих електромоторских молекила, што нерв састављају. Џерви, дакле, нису само преносиоци, вао што се пређе погрешно мислило, већ произвођачи електрицитета, који произлази из непрекидних хемијских премештања оних беланчевинастих материја у нервним цевима и из промене материје, што је са тим скопчана Овај, у нерву произведени електрицитет опада, или се са свим губи, чим се нерв узбуди, или — што је једно исто чим врши Физиолошку Функцију ; док се обратно његово мировање или његов нерад равнају развијању или прибирању његових електро-моторских сила Овугде, дакле, где је нервна сила везана, видимо да рад нерва расте, а да, противно томе опада, где се та сила ослобођава. То показује, да је нервна сила исто што и пресбрађен елоктрецитет, и да је нерв једам од оних небројних апарата у природи, који бу за то, да оне, тако зване, мирне или еластичне силе џреобрађују у живу силу, или у кретање. Њу, за пропзавођење нервне силе последњи су извор оне материје за исхрану. које су у телу претворене у крв, те је са свим излиштна, како вели В. Вунт, она хипотеза, по којој се, осем надражаја и електрицитета, хоће да узме и трећа, непозната, врста кретања за објашњавање нервних појава. У осталом, раду је нерва, да би се одржао а и за произвођење нових електричних сила, потребно најживље промењивање матергја. Отуда са замашнијим пометњама у храњењу и иду раме

уз раме вазда патње нервног система. И сувише, да напоменем овде још и то, да се само по себи разуме, да је, и да мора да буде, и рад нерва