Učitelj

Зар

ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА 427

__ оснивајући се на материјалним догађајима, исто као и рад мозга скопчан са губитком времена, и да је брзина нервног принципа, упоређена „са светлошћу и са електрицитетом врло умерена, Према несагласним одредбама разних посматрача, и према различности прилика, она износи 30—40 метара у секунду. .

Ако сад, поштована пријатељице, о свему поразмислите, ако имате на уму, да се рад нерава, у колико он има посла са психолошким догађајима, „састоји у предавању осећаја и воље; п ако се најзад, опоменете оне истине, до сад чешће наглашене, да сви даљи процеси дутшевног живота проистичу из психичког парламента, осећаја, да се сав душевни и духовни знивот, све наше познање, подижу мало по мало и поступно из оних осећаја што се често понављају и све више и више сумирају, а која Физиологија доводи од електричних промена у нервима: онда вам не може „остати сумње, да и животи рзд укупног нервног система, заједно са мозгом, и тиме створених психичких п духовних радња, нис', и не могу Сити, ништа друго до резултат оног великог п општег претварања сила, што се свугде у природи врши без престанка, и што на крају крајева проистиче из кретања и премештања познатих молекуларних сила топлоте, светлости, електрицитета, хемијске или механичке силе. Ви ћете морати да признате, да главни заступник Физиолошке психологије у Немачкој, професор В. Вунт, има право, кад изводи : да Физички и психички догађаји нису ништа подвојено. већ да су при осећању једно исто, и да се и на више Физичке Функције мора примењивати онај принцип о одржању сила, што п о раду верава постоји; или кад он завршује, тврдећи с“ свим противно дуалистичким назорима, да су мишљење и искуство, и просторно и логички, И психички и Физички — мишљење и биће — истоветни или идентични, и да механичко и логичко развиће одговарају само двама начинима схватања, који су засновани у природи нашег позгања. Или, морађете се сложити са мишљењем славног епглеског Философа о идеји развића, са мишљењем Херберта Сиенсера који каже: „И душевне силе морају се замишљати као подложне истом закону о преображају и једнакој цени сила, а наука је давно објаснила, да су душевне сале еквивалепат физичких сила, да из њих проистичу, и њих стварају. Како Физичке силе прелазе у дугевне, како нека, сила, која постоји као кретање, топлота или светлост, може да буде предмет свести, то није појмљиво али није непојмљивије, него што је прелазак физичких сила једне у другу, него што је и сама природл духа. 1 материје,»

(Ово бих писмо могао, поштована пријатељице, овде да завршим, кад ве бих осећао да сам дужан; да — у вези са довде пропраћеним важним низом мисли — и постанак наших телесних и душевних сила из оне велике готовине сила у природи пропратим до њиховог првог и најранијег почетка. Ви ћете се том приликом уверпти, да је тај почетак — ако смем тако да се изразим — врло узвишен и знатан, и да су они зраци наше

Удај-