Učitelj

428 ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА

дневне звезде, што све оживљавају, последњи извор, из кога истичу без изузетка све силе, које на земљи дејствују, па дакле и силе нашега тела и духа, Ви сте чули, да су то оне мирне али еластичне силе животних материја (које узимамо у тело), што се у њему преобраћају или претварају у живе силе организма, и да се жива бића, пошто претварају, рад у топлоту, а топлоту у рад, могу и морају да сматрају као праве машине, у којима се топлотом снага развија. Али се ова органска машинерија греје и у раду одржава материјама за исхрану, исто као и парна машина угљеном. У обема се врши преобраћање оне енергије хемијског разлагања из сагорљивих и хранећих материја у енергију топлоте и видљивог кретања.

Ако се упатамо — да бисмо ово у појединнстима доказали — откуда нашим мишићима снага, помоћу које вршимо своја кретања, или моћ нашег мозга, помоћу које осећамо, хоћемо и мислимор — одговор гласи:

из крви, која непрекидно доноси свима органима материје за исхрану, и без чијег притицања и отицања, што одржава промењивање материје, не би ни за један часак могао да остане њихов рад, а поглавито рад мозга. Ако се упитамо даље: »Откуда крв 24, одговор ће гласити: „Из сокова јела и млека“. -- »„Откуда ти соковир“ — „Из јела, која једемо, и то после читавог низа догађаја и промена, које су нам, како Физиолошки, тако п хемијски, прилично тачно познате.“ Ако сад опет запитамо: «Откуда јела 2“ — одговор мора поиздаље почети, и најпре на то указати, да јела могу бити биљне или животињске природе

Али, како месождери,. као што је познето, живе од биљождера,

и како је, према томе, животињски живот у крајњој линији без биљног живота једна немогућност, то излази, да је биљка последњи и једини извор све хране на земљи, Најзад, ако се упитао: „Откуда биљка 2', одговор гласи, што је могуће тачније: „Непосредно од сунпа'!“= Јер светлост и топлота јесу храна биљци. Под

утицајем ових двеју моћних пргродних сила. које су у главноме једно исто, или два облика једног истог кретањ», биљка разлаже — као што јепознато — угљену киселину из атмосферског ваздуха тако, да се кисе-

оник ослобођава а угљеник задржава у биљном ткању, коме је главни саставни део. Или другим речма, сунчана жива сила преобраћа се у мирну или еластичну силу оних материја, које биљка производи, Ове сад материје хране животињу, а животиња заједно са биљком храни друге животиње и човека — не гледајући на то, што се на тај начин ослобођава. кисеоник, који је неопходно потребан свима бићима, што удишу ваздух.

Дакле, у биљци, пли у животињи, која је од ње живела, примамо у се један део сунчане топлоте, или сунчане светлости, или сунчане силе, и њиме производимо све силе нашега тела и живота. „Снага,“ вели одлични американски испитивалац сунца, Јунпо, „којом покрећемо своје удове, звук нашега гласа, па и она снага нашега мозга, што мисли ствара, потичу у крајњој линији из сунца.“ Она мистичка, једном узгред поменута. „животна мила,“ о којој се још пре кратког времена мислило да се без ње не може: