Učitelj

ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И ТЕЛЕС. СИЛА 429

при објашњавању животних појава, и коју су и данас научници једно. „гласно одгурали у научне бајке, није ништа друго, до сунчана топлота, преведена у друге прилике. Једно јаје — проста ствар, која се на сваком -тргу може купити за неколико пара — преобраћа се за двадесет и један дан, бев икаквог додавања силе и материје с поља, једино дејством то» плоте од 30%, у живо биће, које осећа, само мисли, и има воље, са свима „органима и особинама, које су потребне за одржање његове егзистенције, А она животна топлота, коју му је квочка додала, и која се врло лако може да замени вештачком у машини за извођење пилиђа, није ништа друге, до последица и израз оних јела, што је кокош јела, а која су опет „са своја стране продукат сазрелог биљног растиња, што их је сунце про извело Или, једно буре брашна — такав исти продукат — које се остави на расположење једном пару мишева, преобратиће се у току неколико недеља или месеци у читаву чету мишева, или живих, осетљивих

и мисаоних бића, који су мало заходним путем створени таласањем светског етра, које је сунце изазвало.

Те тако се не може сумњати у то, да је сунце — што данас ни један образован човек пе може порећи — не само у опште последњи извор свих сила, што на земљи дејствују, него и понаособ једино и последње врело свију врела, кретања и радова, што их наше и свако животињско тело развија. Ми смо исто као и реке, извори и потоци, што нам дају скиву воду за пшће, или што нам воденице терају, лађе носе, и чије је богатство у средствима за живот неисцрпно, а које за свој постанак имају да захвале водонику, што га је сунце у ваздух дигло, да отуда падне као „снег, роса. магла или град — ми смо чеда сунца и светлости, и то не "само у Фигуративном смислу, који се тако често употребљава, већи у потпуном и механичком смислу. Кад смо жедни, сунце нас поји и освеожава ; кад смо гладни и уморни, сунце се стара о нашем опоравлењу; кад смо телом или духом у послу, опет пам то само сунце омогућава.

Сви научници, који су ове прилике изабрали за предмет својих шту„дија, слажу се у мишљењу, да — изузимајући можда једино плиму и осеку -— на земљиној површини нема другог извора сила осем оног, сразмерно „незнатног, сунчаног зрачка, што га земља од сунца добија, и што чини само 2300 милионити део оне сунчане снагб или сунчапе топлоте, коју та «огромна дневна звезда разашиље на све стране у хладну светску просторију Па опет је за то тај један зрак потпуно довољан, да, по одредбама оног великог начела о одржању и преобраћању силе, сваки рад, свако кре"тање, свако развијање снаге, сваки живот на земљиној површини одржава, или да их сам омогући. „Ове земљине силе, сви знаци живота“, вели ентлески Физичар Тиндал, колико истинито, толико и лепо, ујесу само моделације или варијације једне исте небеске хармоније.“ А вођен том ипишљу, професор Рајтлимавр назива целу историју наше плапете и живота на њој „са свим оним што су људи учинили, мислили, поднели и створили — „пе-