Učitelj

430 ПОСТАНАК НАШИХ ДУХОВ. И тЕЛЕС. сила,

смом о једном сунчаном зраку, који дође на земљу, па ју опет остави.“ Шта више, данас би се, као што врло зголно вели Француски научник Онимус, могле са пуно права да испишу на храму науке оне исте речи, које су некада стари Египћани, поштујући сунце, а руковођени, као и толики други народи старога века, са свим тачним пнстинктом, исписали на фасади сунчаног храма у Фили: „Оно је (т. ј. сунце). што је све учинило, што постоји, и ничега нема, што би ма кад без њега било начињено !»

Ви видите, поштована пријатељице, да нам, пред овом ведичанственом истином, или овим вечним кружењем сила, у коме смо и ми људи са својим укупним и телесним животом, не остаје други избор, до да се предамо оној општој судби променљивости и пролазности, којој подлежи сваки поједини живот без изузећа. Као год што ће и само сунце,. то. крајње врело свега земаљскога кретања, од кога зајмимо и узимамо сваку моћ нашега тела, подлећи у догледном времену општој судби пролазности, тако је и са нама, Као што дивна песма славујева замукне, чим престане да се креће, чим она мала органска машина, која ју производи, ил", као што часовник не показује више часове, кад му се вештачки склоп смрви или. побрка, тако се и смрћу гасе сви знаци рада човечијег мозга, Јер они су само једна Форма, или само један јејити начин појављивања оног великог, општег и јединственог природног кретања, које, потичући од оних треперења светског етра, што их је сунце изазвало, одржава вечито кружење сила, и које нам се јавља час као механичка, сила, час као електрична, а час опет као духовна моћ и т. д, Да ли ће то промењивање материје, што, се без преставка врши у нашем телу, донети каквом секирашу или шетачу снаге, коју они својим мишићима врше, или ће каквом научнику или песвику дати моћи, која у његовом мозгу мисли ствара, или ће каквог црва на земљи успособити да осећа и да на дражи реагује — у суштини је: потпуно све једно. Вазда је исти главни узрок, иста кружење материја: и сила, из кога овако поједино биће пониче. И у шта се опет враћа, или исти закон о одржању сиде, која свима овим појавама влада, и све их. уређује.

Свакојако то поједино биће није тиме уништено ; оно живи. и дела у свима даљим приликама и догађајима, све до оног часа, када ће се наш планетни систем опет расплинути у хаос пра-елемената, Па. тако је исто: и са човечијим духом, који је, ако не као индивидуа, а оно у својим општим дејствима, одређен да живи до последњега дана, Изгубити се не може никакав прилог животу човечанства, ма како он био велики или сићушан, а то је права бесмртност, према којој изгледа као ништавна игра Фантазије оно индивидуално трајање, о коме толики сањају.

Превео,

М. ЏП.