Učitelj

482 НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Французи су убеђени, да грађани, који имају самоуправно уређење морају бити пре свега добро образовани Образованост је за њих насушна потреба као и храна, ваздух и спавање. Из тога убеђења потиче и оно њихово присиљавање редитеља да децу у школу шаљу, који из незнања и простоте не шиљу своју децу у школу и на тај их начин лишавају прилике и могућности да прибаве себи ову насушну потребу.

Свако Француско дете мора се учити од 7-ме до 13-те године, било то у школи било у родитељској кући. Ако се деца уче код кућа опда су она дужна па крају сваке године полагати јаван испит у школи пред комисијом по прописаноме наставноме програму. Ако се на томе испиту увиди, да је које дете изостало у знању, према његовоме узрасту, а нема никаквих извиљавајућих околности за то, као што је н. пр. болест или друго што. онда се такво домаће образовање не прима већ дете мора ићи у школу.

За глуве, неме. слепе и идојоте постоје нарочите специјалне школе.

Контрола да се обавезаност наставе у истини и врши, у оваквом, на први поглед, компликованом школском уређењу, врло је проста. Свако поворођено дето записује кмет у списак, а ако умре. опда се оно брише из тога списка. Сваке године на две недеље пре почетка школске године а после летњега, распуста (1 октобра) свака варошка и сеоска општинска управа састави списак све деце. која су дорасла за школу и која морају поћи у школу. До тога рока родитељи и стараоци дечји дужни су да изјаве: у коју школу намеравају слати своје дете. или да ће се дете у кући учити. Ако св до на недељу дана, пред печетак школске године таква изјава за које дете не добије, онда кмет сам, према дечјим приликама, означи у коју ће школу дете ићи. Задржавање деце од школе, без оправданих узрока строго се казни. Кмет позове родитеља или стараоца, који не шаље уредно дете у школу и прво га јавно пред светом укори, у поновљеном случају казни га новчаном казном, па ако ни то не помогне, онда га казни затвором до 5 дана. Таквим се казнама казне родитељи чија деца. изостану од школе четири пута у месецу, без оправданих узрока, а то су болест, веома рђаво време и др. Казна на затвор може бити поновљена, ну никако не може бити већа од 5 дана.

Деца се уче бесплатно, ну свака пореска глава плаћа уз порезу по 4 паре динарске, као школски прирез.

У Француској нема државне религије, већ постоји потпуна, слобода савести у томе погледу, и услед тога, у Француским