Učitelj

650 0 ПИСАЊУ

најзгодније је, да учитељ напише дотично слово, што веће на школској табли, јер тако може најлакше сву децу упознати са саставним деловима дотичног слова. На пр. слово ч. Каква

је ово црта — Коса танка. — А каква је ово: — Усправљена, дебела. — А ова: — Савијена на десно. — А ова — Усправљена дебела. — А каква је ова црта: — Савијена на десно. — Из колико је, дакле, црта састављено ово слово; — Ово је слово састављено из пет „рта. — Које је прва црта!

Које је другај — Које је трећаг — Које је четврта, — А које је пета% — Нека сваки нађе ово слово у буквару. — Код које је слике ·во слово, — Ово је слово код слике игла.

За овим учитељ упућује децу, да писаљком својом показују сваку прту, дотичног слова у буквару

После овога, пише се исто слово у ваздуху. Поступак је исти као и при писању црта; свака се црта пише по такту, но тако, да учитељ казује: «Прва црта», а деца говоре: «коса

танка“, «друга црта», — «усправљена, дебела», «трећа црта», — «савијена на десно», «четврта црта» — «усправљена дебела», «пета црта» — «савијена на десно». У место што учи-

тељ говори: «прва прта", «друга црта», може говорити: «један», саван. стризи код |

После писања у ваздуху, учитељ показује деци како се ово слово пише на табли, те да би исто и деца умела писати на својим таблицама. Овом приликом нужно је и веома потребно, да учитељ обавести децу између којих се линија пише дотично слово и како се поједине црте правилно изводе. Слово се пише 4 - 5 пута по такту.

За овим питу деца исто слово на таблицама 5 пута и то по такту учитељевом, па онда учитељ прегледа таблицу сваког ученика и исправља погрешке онако, као што је показато и код црта.

На послетку, учитељ покаже на табли, како ће деца на таблицама својим писати то слово заједно са другим, већ познатим, словима, те се тако упуте у писању слогова, односно у писању појединих речи.

Сав овај рад око првог писања, треба радити са особитом вољом и марљивошћу, па ће се неминовно и лепо писање постићи.

После писања малих слова, предузима се писање великих слова, при чему ваља имати на уму оно педагошко правило: с лакшега на теже, па по сродству саставних црта и предузимати писање великих слова. На пр: Л, Љ, А илиг,П, Т и т. д. Још је нужно, да учитељ на школској табли упореди велико рукописно слово са дотизчним малим словом.