Učitelj

ЖАН ЖАК РУСО 141

п васпитач, који васпитање даје. Он тражи да се дете остави прпроди, која је прво позвана да на њега утиче. Нека дете у првим годинама посматра природу, нека се с њом упознаје, нека се од ње учи. Оно је чедо природе. Као најзгоднију васпптну средину Русо је пзабрао усамљено место у прпроди, ни село ни варош — готово рећи: пустињу, јер покварена околина штетво утиче на васпштаника и квари му природне особине. За васиптача Русо је пзабрао родптеља дечијег, јер му он највише добра жели.

Могу ли се остварити ови васпитни захтеви Русовљевир

У данашњем добу замста не. Алп, признавајући те захтеве као умесне, ми ћемо гледати да пм се, као идеалу, што више приближујемо. Преносићемо све што се може пренети у садашњост, старајући се да не обесветимо главне принципе, да их не изопачимо и не онакарадимо.

У природи запста нема онога, што Русо тражи. У природи нема тако новпног детета без пкаквих наслеђених махна, нема незаражене чисте средине у којој царује само морал и морални односи, нити пма онаквог оца — „васпитача, какав је у „Емплу“ описан. Алп није за тпм «стало. Баш зато што тих идеалних типова пема, треба тежити да се њима приближимо, Ако нема оних погодаба, које Русо условљава за васпитавање, ппак ће бити нечега што је томе слично, и у колико је та сличпост већа, у толико је васиптање, по начелима Русовљевим могућније. У прпроди нема васпитача са потпуно очинским осећајима спрам пштомаца, али у колпко се васнитач буде вшше примицао томе идеалу то ће све боље васпитати.

Према овим основним принципима Русо тврди, да је васпитање тројако : природно, друштвено и пндивидуално, или другим речима: на развиће човека пи његова духа утичу три фактора: природа, друштво и ва«спитач. Мора се одмах признати да је васпитач најмање кадар да превагне она друга два фактора, који су много моћнији п вештији. Према томе, како бедно изгледају захтеви модерне педагогије, која тражи од васпитача и школе да умеси човека од једне нежне и превртљиве Форме, која се дететом назпва2г! Колико смо се у овом погледу удалпли од великих мисли Русовљевих, тврдећи упорно да његовим стопама следимо 2

Русо је за национално васпитавање одбацујући космополптско као „луксуз а, богме, п као квареж. Овде се Русо влада по нашој народној изреци: „ближа је кошуља него хаљина“ Зато п говори о томе овако: „принуђен (васпитач) да се бори са нрпродним н људским уређењима уора се решити, да ли да образује човека или грађанина, јер је обоје, у исто време посве немогућно. Сваки који љуби отаџбину мрзи на туђинце. То је, пстина, зло, алп није тако големо. Главно је да човек живи. срећно са својом околином. Космополита уважава 'Татаре, а овамо није кадар да испуни своје најближе грађанске дужности“.

(СВРШИЋЕ СЕ)

оре а-—=о—————