Učitelj

Кад идеш пази пред ноге.

Кад говорите немојте се смејати

Кад се седи не ваља погама климати

Кад год слушам кукање, п ја оплачем.

Кад се много ради треба се одморити.

Презвати једног по једног ђака да прочитају сваку реченицу од озих реченица. После тога шитати их: Како може друкче да се каже место ових речи: Кад се чита Да би то погодили прочитајте у себи целу реченицу а мислите којом би се речју то могло заменити. Може да се каже: читајући не треба... ит. д Добро, сад да пзоставимо (заградимо) ове речи: Кад се чита, па да нашшпемо озго место њих — читајући. Прочитај Н. сад ову реченицу

Прочитај Н. другу реченицу. Како би могло друкче да се каже место онога: Кад се једе Да би погодили то, треба у себи да прочитате и оно остало у овој реченици, а да мислите како би се друкче могло оно прво казати. — Може да се каже: Једући треба.... ит. д. Лепо. Хајд сад опет да изоставимо ове речи, а да напишшемо озго — Једући. Прочитај сад Н. ову реченицу

Овако урадити са свима горе исписаним реченицама, а после наставити овако: ;

Каква је, у првој реченици, ова реч — Кад2 (Прилог). А у коме је времену овај глагол чита2 (У садашњем). Дакле, место којих речи стоји ова реч: читајући (место прилога п глагола у садашњем времену). Каква је ова реч „кад“ у другој реченици У ком је времену овај

глагол једу 2 Место којих речи стоји ова реч: једући 2 (Место прилога 1 глагола у садашњем времену).

Овако пропштати још две реченице, па извести дефиницију овако: Ви сте видели да ове речи: читајући, једући идући и говорећи стоје место прилога мч злаљола у сал. времену, па за то се фц зову глаголсни прилог сад. времена. Дакле, како се зову ове речи 2 За што се зову тако Од којих речи постају ови прилози 7 (Од глагола у сад. времена). Сад џазите даље.

Каква је ово реч: седећи За што је прилог сад. времена 2 Каква је ова реч: слушајући г За што је то прилог сад. ПРЕ НА Тако ПАШЕ и за последњу реченицу.

Кад се све ово сврши онда их позвати да кажу како ће бити прилог садашњег времена од глагола које им наставник каже питајући једног по Једног. На пр. Какав ће бити прилог сад. времена од ових глагола: мисле, раде, копају, пшју ит. д.

Кад то свикну, онда их позвати да самп замисле п кажу по који овакав прилог,

Сад пазите даље Какви су по трајању радње, ови глаголи што смо их до сад помињалир (Поновити неколпко тих глагола). Пробајте могу Ап п тренутни глаголи имати прилог сад. времена. Хајде пробајте од