Učitelj

806 НАСТАВА У ИСТОРИЈИ у деце лажно уверење пи погрешни назсри да се патриотизам само у рату показује То погрешно мишљење још се већма утврђује, кад се описују ратни догађаји из Старога Века, као што се то ради у Историји за нашу вишу основну школу. Кад се проучи Историја Старога Века човеку се чини, да је оних тамних времена бпо рат животни елеменат народа. Ликург, н. пр. постављаше као највишу цељ васпитања ратну вештину и храброст, п стараше се, да то васпштно начело овлада међу свим грчким племенима. Најдоследније п најјаче образовање у ратништву беше изве_дено у старих Римљана. У Староме Веку рат се не сматраше као 310, но као“ најплеменитији п најчаснији посао. У рату тецијаху појединци славу и добијаху пљачку; држава је своју моћ јачала умножавањем поданика, а тиме се уједно обезбеђивала од свих опасности. Рад у мпру слабо се ценио, п с тога је остављан покореноме робљу Само вештина и знање могаху човека нешто мало п уздићи, алп шрво место у друштву

старога доба припадаше ипак свагда ратницима. | Па и ове псторије ратова већином су површне, тако, да готово ни у једном уџбенику није описан ни један догађај потпуно п разумљиво. У последње доба у вашим освовном школама отишло се у неку површност у свима наставним предметима, па пи у Историји Свето из неке бојазни, да се деца „не преоптерећују умним радом“! Настава је у природним наукама и „репата“ и „рогата“, и деци пли не даје ни мало стварнога знања, или га даје врло мало. Тако је у Срп. Језик , тако у Рачуну, па тако и у Историји. ПЏедагошко начело у настави „Мало а темељно“, данас као да је се преокренуло у девизу „Мноо а површно“, пли још у горе „Мало и површно“! Какво је данас у осн школама читање, какво писање, какав је Рачун, каква — Историја 2! Површним настављањем и забављањем са обичтим стварима, дете стекне убеђење, да н ука није никакав посао, да се може „учитп“ без пкаквога нарочитога труда, и да се у школи може одговарати без великога размишљања Отуда данас ђаци врло често одговарају са свим без смисла.

Површна и плитка настава не даје стварног успеха ни у каквој грани науке; ако површност овлада у Историји онда је се потпуно промашила дељ, којој треба да служи псторијска настава. За то је боље предавати Историју у биографијама, па узети мањи број знаменитих личности, и истакнуте моменте проучити потпуно п претрести са свакојаке стране. Овим се начином много боље дејствује на буђење патриотизма у деце, него хронолошким површним проучавањем историјских догађаја. У нас је, као што је. познато, хронологијски ред у Историји, па ипак се ваља дуже задржати на свима догађајима од пресуднога значаја, као што је досељење Срба крштење, Отеван Немања, цар Душан, цар Лазар, робовање, Кара-ЂБорђе, Милош Обреновић, п тд.

Историју ваља поставити на са свим нову основу. Ми сви знамо, како се готово у свлма уџбеницима прецизно казује о животу п делима једнога Милтијада, Темистокла, Епаминонде, Александра. Цезара по других