Učitelj

НАСТАВА У ИСТОРИЈИ 801

јунака ратних, а о људима какви беху Архимед, Фидије, Птоломеј, и др казато је само по неколико мршавих реченица. Тако исто, обично се мало «спомиње о култури појединих народа, а баш од културе зависи п историја самих ратова. Ни у једном уџбенику не пзостаје историја 0 смрти „Леонидиној, о јупаштву, које је показао Хорације Кокло, бранећи мост преко Тибра, да се тиме пстакну примери највећег патриотскор пожртвовања. Међу тим, отаџбина п ново време слабо су заступљени. При том, ови се догађаји често проповедају с таквом ватром, п с тахвим увдизањем «старога доба, да се у омладине развије, у основи лажно, мишљење, да се таква ванредна способност могаше развити само у давнашњим временама, кад људи беху не само јачи п дужег века, но беху п много ученијп п храбрији, од пашегр данашњег пзрођеног н нараштаја. На сваки вачин, биће и међу нама доста њох,. који ће се опомињатп још врло „добро, како их је подузимала језа, и како су указивали особито страхопоштовање величини старога доба, а како су слабо ценили своје соп ствено доба и своје савременике, а све услед баснословног описивања «старога доба. Па зар п сада нема образованих, а често и самих учених, „људи, који непрестано верују, да су стари народи бпли необично високи но снажни, пако то веровање потпуно обара данашња археолошка наука, и Мао видљиви и стварни докази, који су данас нагомилани у музеумима целога света — |

Осем старога доба, и уџбеници, у којима се описују догађаји средњега века, вовога, најновијега, па чак и наших дана, испуњенп су већином тако исто историјом ратовања Што се тиче средњега века, овоу неколико одговара пи стварним односима тадашњим ; али од године 1.450. опажа се приметно, да науке и мирни рад јако утечу на нагло напре„довање човечанства. У књигама описују се п дела једнога Јована Гутемберга, Колумба, Галилеја п других прослављених проналазача, али ипак у другој линији после ратних јунака, па п то површно, Такав правац не подудара се ни у колико с данашњим нашим приликама.

„Данас пак, рад је стекао 9 сви народа ону СЕ која ну ш припада као жатеври врлина.

Данас ни сами војници не гледају више на рат с оним сјајем, у ваквом се-он јављаше у староме п средњем веку. Данас је војска и ратовање тако организовано, да се за решење победе можда више догриносп радом у миру око спреме и наоружања војника око олакшавања преноса п снабдевања појединих трупа потребама, ит. д., него што се Фитка задобија баш оружјем бораца на бојишту. Мирни рад је данас школа за рат Јако развијеним радом у мпру теку се моћна средства за вођење рата. ЈИта више, надметањем у раду, државе противнице у да нашње време више шкоде једна другој у миру, него крвавом погибијом на бојним пољима. Развијање и усавршавање рада сад је, дакле, главна Фрига свих држава. И сваки онај, који рад креће п унапређује, било кофисним открићима, биле каквим плодоносним пдејама, исто тако ради па-

54%