Učitelj

0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА

догађаја. Сели (психолог) упоређује извесна уображена растојања у времену са уображеним растојањем у простору. «П10–

"рледајте на Јунгфрау 6 Венгерналпа (висови у Швајцарској)

вама се чини, да можете пребацити каменом дубоку долину која раздваја од вас сјајне глечере. Узрок је том уображењу што међу вама и тим висовима, нема ничега другог сем прозрачног ваздужа, и ви велите то је са свим близу. Тако исто, и догађаји који нас силно потресу, чине нам се да су скорашњи, као да су се синоћ догодили, то се објашњава тим, што ми

"не можемо брзо погледати уображењем догађаје тога међувре-

мена: последњи као да одлете, а први стану пред нас као каква гора. Ако вам ко после помене број година, који вас дели од неких крупних догађаја, ви питате: је ли то могућег

Ево још једног примера који потврђује утецај количине: слика на оцену трајања времена. Јунак једног романа, по повратку у своје село после седам година скитања, узвикује: „Седам година је прошло од тог доба, кад сам ја оставио моје село. и отишао од куће) а мени се чини да има више Од 70: година, тако је много којечега за то време било. Ја не могу о свему том да мислим а да не пређем у ужас. Кад погледам на село, на цркву, чини ми св да. сам их видео пре 7 дана“. Лацаруо тако објашњава тај парадокс. Огромна разноврсност преживљена тих дана од како је чаш јунак напустио своје: место, сад се обнавља у његовој души; великом брзином и. доследно излазе слоке из његовог скитања. Оне се раздвајају и сливају једпа с другом, док се не начини, рекао бих, десет година. За тим се унутрашњи поглед одвраћа од целе прошло“ сти, а спољашни се управи па село, на црквени кров, # брзо. обнавља, изазива пређашње слине. Он се чини мало као измењен, па то све производи таке упечатке, као да није прошла, ни једна недеља Од пређашњих упечатака. И тако можемо рећи; да је време за нас најдуже онда, кад је знање о њему испуњено. највећим бројем слика. Но постоје и други Фактори који одре ђују наше знање о трајању времена.

Кад смо у осећању неке 7/:6 или очекивања, то нам се време отегне необично дуго. По мњењу Вунта, осећање брзог пролажења времена зависи, у том случају, Од напрегнутости. пажње на оно што очекујемо. Но зар није могуће то напрезање пажње довести у везу са количином сликама, која, као што. смо видели, служи као средство 84 одређивање времена ' Могуће је, и онда је овде овако објашњење : акт пажње увек. изазива и потребује извесно осећање напрегнутости, које, као што веле Физиолози, зависи од напрезања мишића, који суде—

лују у том акту.