Učitelj

-46 ЈЕДНА ОСОБИТА ВРСТА ШКОЛА

"просвете, па, у недостатку српских, он даје своју децу у бугарске школе А кад се сетите, да бугарских учитеља има и у косовскоме и у новопа-зарскоме (санџаку) вилајету, где становници говоре као и дични обитаоци Краљевине Србије са Копаоника, Златибора и Рудника, опда ћете се бетити и од куда је ова радост у њих, да им дође за учитеља „њин човек“, њино дете, Бугари су постали и одвите непопуларни у тим крајевима. Сви виде, да они само новцем и силом хватају у своје школе и за своје наци-· оналне тежње. Они постају досадни не само Турској, него, и још више, "оној деци тамо. Не разумевајући се с њима, с ученицима својим, они терају да уче бугарски пре по што су изучили и свој матерњи маћедонски „или српски језик. Опажајући, да вм успех није онакав како би желили, Бугари постају врло“ сурови, и наши ученици не могу да :се напричају вајрварства по њиним школама од стране њиних учитеља, Хоћете ли онда да "се чудите откуд толика радост у њих да им дође њин вилајетлија за. учитеља. Они већ почињу да деле појмове: „наш“ п „бугарски“ учитељ, Ми попуњујемо само једну њину потребу. И ми смо уверени, господо, да наши „сународници у Старој Србији и Маћедонији добијају млого спремније учи_ теље сад од нас, но што смо их ми у почетку овога века, по ослобођењу, "добијали од браће своје преко Саве и Дунава. | Тако, господо, нама је најближи задатак, ода спасавамо од мрака оне, који нам дођу у школу, : = А преко њих, посредно, као што видите, ми спасавамо и оне, који не

долазе овамо, који су тамо, који су па млогим раскрсницама, који су у "опасности, да се изгубе,

Господо,

Када се ви сви одмарате код својих кућа од дневних послова и премишљате о сутрашњици, или сте већ и то учили па се спремате да се предате Богу љубави и сна: онда се, као што видите, искупља овде, у срединн престонице српске, читаво јато младих Српчића са свих страна и из свих крајева српских, жедних науке и знања, те да се баш по мраку "спасава од мрака, од онога мрака, који је најстрашнији, од којега се пропада : од незнања.

– ЕУ –

·Џре но што завршим, допустите ми, господо, да вам наведем неколико. речи из Гопчевића.

У своме славноме делу „Стара Србија и“ Маћедонија“, на страни 89 ти 90 прича оп како је с Бугарипом Шетровом дошао у варошицу Росоман и на једном бунару с младим Росоманкама започели овај занимљиви разговор. Г 7

„Петров, прича Гопчевић проговори с њима бугарски, али га опе не _разумеше, већ га исмејаше, –

Разуме се, да ме је ово не па за то запитах жене српски,

да л оне нису Бугарке.