Učitelj

'60 УЧИТЕЉСКА. скУ пштИнА У ЦИРИХУ

1. Основни је захтев да овом популаризацијом науке она не изгуби ни мало од свог карактера. За то ће ова предавања организовати људи који су представници појединих наука код нае,

Предавања, или боље ови универзитети за, ширу публику, биће двојаког реда,

1 ред предавања за масу у најширем емислу : за раденике, занатлије, према могућности и сељаке. Предавања ће бити из свију важнијих пред-, мета али тако, да ни један предмет. не заузме више од 192 часова За 12 часова, ка се сваки професор да систематски обухвати основне тачке свога предмета.

П ред предавања за виши сталеж. Ова би предавања походили трговци, чиновници, учитељи, свештеници, на кратко сви они, који имају довољно појмова из свију наука али немају могућности ни да понављају оно што су научили и да прате свакодновни развитак науке, последње њезине резултате. :

Говор уваженог научара примљен је одушевљено и после неколико речи уредника Сајдела, који од стране раденичке странке поздравља ову тежњу да се наука демократише, чиме ће нема сумње она увек добити, никад изгубити, збор доноси резолуцију, којом изјављује да се слаже са назорима Фоктовим.

· Друга је теза била: „Школа и данашње тежње за општим миром“, Референт је био г. др. Мет сер из Базела.

Двојака је борба, која се данас води: борба међу појединим нацијама и борба у свакој од њих. Сталожавању и једне и друге школа би могла да принесе много, она то до сада није чинила. На против настава у њој ишла је готово поглавито на то да се борба још и развије п то на погрешној основици. Узмите предавање историје само, предмет којим се највише може да утиче на погледе детета, будућег грађанина. Учитељ, професор увек се труди да пажњу ученикову скрене на велике историске личности: Александра, Цезара или Наполеона. И у тамним

_ историским појмовима, дечко и памти само имена тих „великана“, Он се одушевљава њима; види у својој машти те људе као творце цивилизације, као представнике човечанства, И шта бива% Најпре дете, познији човек, грађанин, добија скроз погрешно мишљење о појавама у друштву, у коме живи. Личност за њега обухвата све догађаје, истиче се к.о чинилац света. И зар се онда треба чудити што се овај или онај државник, министер или који други, осуђује као узрок свима недаћама политичким а поглавито материјалним 7 Дубљи, друштвени узроци се не осећају, нико и не сања о њима, У промени личности гледа се основни услов за промену стања. Но то није све. Овако створени погледи код детета, грађа_нина не одговарају више тежњама времена. Он се диви освајачима а не зна ни по чувењу праве добротворе човечанства. Општи ток његових _ мисли није онакав, какав би требао да буде према времену у коме се _ живи. Љубав ка МОБ АНРТНу ка миру не стиче се тиме, Основица жи-