Učitelj

290 из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА

Ви ОР ИВО АД ПАРИ ЛИК МОЈИ ПЕР ИВа иви р равл пан а при рт 2 РОН АЛА ОИ 0 РОУ ОИ Ибла МАНА ВИНА

— Е, Перо, ти ћеш овде седети. И то ће од сад бити твоје место.

Он оде и седе.

Ти си њега сад уписао2 — упита ме мати. Јесам, снајо.

Она баци поглед на њега а мени рече:

= Молим те, учитељу, пропусти га мало кроз руке. Много ми је немиран... Немој ти њега жалити. Моје кости а ти дељи дивљину'!...

Пера. обори очи...

У тај пар доведоше другог ђака...

Сврши се упис у ја започнем предавања. — Наредим те набаве таблице и почнем рад.

Почнемо писати црте: усправне, косе и т.д. Раде дечица доста живо и весело. Седнем за сто а тек шкрипне по која крижуља, запео брат мало јаче но пио треба. Али је задовољство гледати их како су се свесрдно послу предали.

— Јоцо, не седи се тако!

А Јоца се одмах сам поправља.

— Како то држиш крижуљу. Симо!

А Сима тек пружа претиће низ крижуљу.

Устанем, разглбдам — добро. Истина, још несигурпа рука али добро. Само код Пере ове тачно. Рука му про· сто везе.

— Врло добро, Перо! Па ти ћеш бити красан ђак !....

Узмем таблицу, па је, дике ради, пружам ђацима ста- | ријих разреда.

Ништа, радимо ми тако. Ја нацртам на табли што о а они на својим таблицама.

Једног дана дође ми попа у школу.

— Јеви ли почео 2

Охо!... Да си жив и здрав.