Učitelj

из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА 291

“а, како је!

__ Не може боље бити!

__ То ми је мило!

__ Хоћеш да видиш

— Могу.

Ја, да се похвалим, прозовем Перу.

— Изиђи на таблу, па ми напиши једну усправну прту.

Изиђе Пера, узе креду и сунђер па написа положену. Ја се окретох.

— Шта си то написао !

— Усправну црту.

— Зар је то усправна, 7

Он ућута.

— Па како ћеш написати положену

Он написа косу.

— А косу:

Он положену. У земљу да пропаднем.... Попа ме погледа испод ока. као да ми се руга.

— Збунио ве, ваљда — вели он, а те речи рију као оштро сечиво по мојим грудима.

— Од чега да се збуниг2

--– На. абреоје

Ја прозовем другог. Он ми је писао све. Трећи, четврти — тако исто....

И попа оде.

Зовнем Перу к столу. Дадем му лењир у руке. Усправим лењир па га питам.

— Како стоји лењир

Ћути.

— Положи га.

Он опет ћути.

Запрепастио сам се. Толико дете а појма нема. Почнем му објашњавати. Усправим лењир: — Ово је усправљено. Јеси разумео 2