Učitelj

из БЕЛЕЖНПЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА 297

__ Чуо сам кад си учио Лукића. _ Па научио! — Научио.... Ја сам све научио! Ја знам „Мила наша

домовино.“

__ Да. чујем!

И он отпева тако лепо, тако слатко.... И стаде ми певати песме што сам ђаке преко године учио. И певао их је тако тачно као кад би их ја певао.

__ И ти то све научио 7!

— Па шта ја знам декламација!..

Па ми стаде декламовати Змајеву „Вилу“.

И изговори је тачно без погрешке...

ж

Тога дана по по дне чуда је направио. Рачунао ми је рачуне из другог па чах и из трећег разреда. · Причао ми је приче из „ Читанчице,“ декламовао ми све песмице. "Ђаци зинули од чуда као и ја. Само је с читањем ишло по теже...

Па лепо, кад си то све знао, што ниси одговарао 1 __ Ја не знам шта ми буде, али кад преда те дођем, а ја не знам ништа. Онда, кад си ме прозвао да пишем црте на табли, ја нисам ништа знао... Само ми се окретала школа око главе... Помислио сам да ћеш ме убити па бацити у подрум, јер ми је наја причала да ви ти пуно ђака тако побио...

То ми је после био у пуном смислу одличан ученик.

Ја признадох отворено мој грех. Признадох га за то, што верујем, да се исти скоро сваком наставнику може десити. Од то доба, ја сам поставио себи правило, да ни једног створа божјег не презрем. Треба закуцати на сва врата, али ни у крајњем случају нада се не сме изгубити. Јер што нпсмо у стању својом памећу, случај ће нам ра-

светлити. Јанко М. Веселимовић

РЕЈ