Učitelj
РУЧНИ РАД НА ИЗЛОЖБИ У ЧИКАГУ | 281
/
Први правац је у овоме случају заступљен у радовима немачких, а други у радовима американских школа.
Но пре. но што пређемо на американске изложене радове, излазе нам питања : Какве су склоности Американаца за. овај предмет Како је народ према томе расположен 2 Каква је каквоћа њиховог система и какви су други однови, који су за успех потребни 2% Енглез Матет вели у једноме своме извештају о техничкој школској настави у сједињеним државама ово: „Ови Американци мање или | више имају оданости к ручноме раду; то је карактерис| тични знак те расе“.“) У прво доба насељавања Америке | људи су становали на далеко један од другога и били су приморани, да све, што им треба, сами стварају. С тога је у Америци ручни рад добио сасвим други вид, него ли у Немачкој; тамо се ручни рад много више цени. А друго као што је напоменуто, цео систем је прожман битно пракнтичним захтевима; ручним радом у школи се израђује само оно, што је употребљиво и што је непосредно корисно. Ручни рад није у њиховим школама накаламљен, већ узет " као корисна, природна грана школскога посла; педагошка и етичка страна долази доцније тек у другој линији. Уједињене државе американске имају т. 3. «Питеам ој ЕдисаПпот«, на чему им многе државе могу завидети. Тај биро за васпитање упознаје школе о свима педагошким новинама у свету. Тај биро посматра и покрете у настави ручних радова у Норвешкој, Шведској и Данској и све, што је важно, износи у својим годишњим извештајима. Велики американски педагошки часописи се радо занимају ручним : радовима. У „Јоитпа! ој Едисанот» од 1893. год. нпр. на-
лази се чланак о радовима стругања, а у последњој го| дини налазе се ошширна упуства појединих грана наставе
у ручном раду с довољним илустрацијама. Американци гле-
ђ) Сравни у Срба: како деца у школи врло радо дељу, режу, како чобанчад граде преслице, ведрице и т. д., како сељаци сами израђују многе ствари, како су многи самоучки постали занатлије и т. д. Напослетку сравни успехе ручнога рада у београдском «Дому сиролне и напуштене деце».