Učitelj

ДИКОЛА И ШКОЛОВАЊЕ У МИШЈУ ДО СОЛОВОВЕЊА

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ СРПСКИХ ШКОЛА

Х

До 1880 године није било никаквих школа ни у Нишу ни у околини нишкој, _

По причању старих људи, тада беху једино писмени и шко ловани људи попови и калуђери. Поповство и калуђеретво сматрало се као и остали занати. Онај који је хтео да буде поп или калуђер морао је отићи да учи књигу код каквога попа или калу · ђера у манастиру. Ђак за науку морао је онако исто служити попа или калуђера, као год и шегрт ва занат. Обично је овакав ђак служио пет до шест година код каквог попа или калуђера, док је научио читати и писати Цела наука састојала се да уме читати часловац, псалтир и апостол у цркви, и да уме записати име и презиме.

Кад је ово овакав ђак научио, сматрао се да је спреман за поповеки чин; и онда је ишао код владике да се запопи и да му онда. коју празну парохију. „Јарохије је у ово доба владика продавао Боља парохија била је скупља, а лошија јевтинија. За парохију владика је обично наплаћивао на кућу. Од бољих парохија наплаћивао је по 100 гроша, а од лошијих по 50 гр, одкуће, и то једном за свагда.

У трећој деценији овог века, кад се стање у овим крајевима беше мало сталожило, после устанка Милошевог поједине богате

"Нишлије ишле су ради трговине и по другима воћим варошима турске царевине, као: по Солуну, Битољу, Серезу, Једрену итд п том –

приликом виђале су како се деца тамо уче и васпитавају по школама, па су и они тамо слали своје синове на васпитање. Од познатих Нишлија који су тамо своју децу на науке и васпитање слали јесу: Ћир Коста, Хаџи Ђока, Порфир и др. Ове су школе.