Učitelj
ШКОЛА П ШКОЛОВАЊЕ У Нишу ДО ОСЛОБОЂЕЊА '438
биле на грчком језику, и деца која су се у њима учила и васпи "тавала, знала су само грчки читати и писати. Они сву после своје __ радње и трговине, на озом језику водили, па ву чак често и писма писали српеким језиком а грчким словима
· Кад су нишлије виделе какву корист својој радњи и трговини_ "ови писмени људи доприносе, породи св и код њих жеља да своју _ децу школује, па макар после и не били попови или калуђери. Но и ако су Нишлије желеле да своју децу школују, опет им је било тешко да ову своју жељу остваре, јер не бејаше учитеља. За то они смислише; па умолише попове д' отворе школу, и они то учинише 1830 године.
— Баш исте године дошао сам ја, осмогодишњи дечко и уписао се у ову школу, која је била смештена у јодној згради до садашње старе нишке цркве, причаше ми једном покојни Атанасије Петровић дугогодишњи нишк учит"љ, по чијим речима п СВМ и пишем ове ретке.
У овој школи беше око 50 ђака, и била је подељена на разреде. У 1. раз беш, учитељ поп Васко; у П рав поп Петарђа у 10 поп Мита У [ раз деца су учила читати из неких руских или боље рећи еловено-руских буквара;у П. рав. читала су часловаци у МЕ псалтир. Сем буквара, часловца и пеалтира, деца нису ништа. више учила ни читала. Први и други разред ишао је само до подне, а после подне није имао школе. Ђаци пак И раз. ишли су у школу и после подне, п тада су учили писати. У 1. и [| раз. ниј ништа учено из писања, већ само у 11 раз Писање се учило по прегледалицама које су сами попови писали.
'Феаци преко целе недеље нису испштивани; већ им је вамо вадавано и они су учили. Џамо је субота била одређена за испитивање. Тада су ђаци пропитивани из свега онога, што су преко недеље учили Тако је вршен као неки преглед над оним што се преко недеље прешло. Сваки је ђак свој задатак учио гласно, вичући и и пегајући, Тако су ђаци | раз. викали гласно: аз, букм, веди, итд и ово су понављали дотле, докле нису упамтили облик и име слова. Фаци [| раз, читали су на глас часловац; а ђаци [1 раз. псалтир. Најгора вика била је суботом, кад су била. пропштивања. Но и оваквим радом, попови су поред своје парохијске дужности успевали да науче приличан број деце да читају за годину дана. А већ после године дана, ко ће бити радоснији од оних буквараца који добију да читају часловац, а од часловца који добија у псалтир.
У ово доба није се знало у Нишу за школску годину, већ је у школу ишао кад је ко хтео, и колико је хтео. „Вид је ко научио да