Učitelj

РЕФОРМА НАРОДНОГА ШКОЛСТВА У ХРВАЦКОЈ 444

То је ваљда и нагнало хрвацку владу, да даде учитељима у руке горепоменути „руковођ“, који има теоретични и практични дио. Теоретични дио има пуно лијепих напутака али и много накозних и прећераних Практичноме дијелу главна је сврха, да, у: читељима изнесе пред очи, шта ће се из нових читанака учити на памет, шта се смије тумачити, што ће се само приповијевдати а што само читати. Читајући овај „руковођ“, који није ништа друго до педагогијски стармали, пада нам двоје на памет Или хрвацка влада не цијени много наставну ваљаност свјих народнијех учитеља, па им мора притећи у помоћ, пли хоће да и наставну слободу учитеља скучи, као што је скучила и личну им слободу и начини. ла од њих пуке робове ћефа свога. Прије ће бити ово друго него оно прво, јер хрвацки учитељи, и ако нема међу њима педаго га севјетскога гласа, показују сваком згодом, да су дорасли своме звању и да су кадри с пуном свијести отправљати своје свете. дужности. Не можемо се доста начудити хрвацкој влади, зашто је толико устала проти учитељима народнијех школа.

При реформи школства морао би се узети обзир и на његово матерпално стање, јер ко има право налагати учитељетву нове дужности, има и дужност бринути се и за материјално благостање његово. Но за то се није узео никакав обзир у Хрвацкој.

Истина школски су надзорници били за то, да се повиси плаћа народнијем учитељима, али уз увијет да се изведе према Финанциском стању земље и ошштина. Рачунати на добру вољу општина врло је лакоумна ствар. Та општине врло :тешко дају и оно, што школи најнужније треба а камо ли да повисује плаћу у читељима. Нехајност општина према школи не долази од њих самих, него од чиновника, који томе повода дају. Је ли чудо, што су опћине ради већих трошкова противне школама и учитељима, кад их почевши од шефа наставе “па све даље до котарскога престојника нико особито не бегенишу. :

Не може се рачунати ни на добру вољу земље, јер закон од 20 коловоза. 1894. од уређења „беривах земљиних уредниках и слушебениках у краљевинах Хрвоцкој и Славонији“ није хтјео увр: стити народне учитеље у ниједан чиновни разред, док је уврстио тавничаре са већом плаћом од 500 — 700 Форината, но што је имају учитељи, ваљда за то, што земљи већу услугу чине од народних учитеља, а послужитељима код тих истих «пучких школа, које су датиране из земаљских средетавах“ даде исту плићу коју имаду и народни учитељи.