Učitelj

446 РЕФОРМА НАРОДНОГА ШКОЛСТВА У ХРВАЦКОЈ

питања. Међу њима је и питање: „О сходности учевних књига, које су у пораби у пучким школама, попмемце читанака и рачу. ница.“ Конференција је расправљала од 1. до 16. мбрта прошле године а народне школе добиле су нове читанке за П. и Ш. разред већ за школсу годину 1894-95 а на научн у основу још чекају. Конференција расправља какве треба да су читанке а читанке се већ штампају по већ скројеном плану. Није ли било бо ље изнијети пред коференцију не само план него и готову читанку, кад је већ готова била, па да је она свестрано претресе. пак би биле много боље него што су сад. Човјек се не може отети мишљењу, да то влада управо није ни хтјела учинит, Није хтјела ради тога, јер би надзорници по евој прилици захтијевали, да чи. танке буду интерконфесионалне, као што су захтијевали. да се у читанку за ПР. разред уврсте слике из хрвацке и српске историје Двадесег хрвацких надзорника. међу којима су само четири |Србина, тако закључују, а влада мимо њих даје читанке чисто римо католичкога и хрвацкога карактера. Само је један једини чланак од српске историје — „Св. Сава“; смиловали ву му се, те га пуштили у хрвацку школу').

Одбив римокатолички и хрвацки карактер нове су читанке које су буди мимогред речено грађене према Натошевићевим читанкама за српске школе, за којима јако заостају у сваком погледу — метина боље од пређашњијех, али ни оне не имају онога васпитнога карактера, карактера, какав би требало да имају читанке за основне школе. Мало је у њима приповиједака, које ће се упити у душу дјетињу, које ће шњоме срасти и оплеменити је. Има џак много ствари, које не би смјеле нипошто ући у вњигу за нејаку дјецу. -

Читанка за народне школе требало би да је алем-камен, који се не прелијева, него који увијек једнаким евјетлом сја, јер је то књига, коју народ најчешће узима у руке. И ако вели г. Цувај у своме „руковођу к новим читанкама“, да је у нове читанке укрцано богато благо из народне књижевности, ја од свега тога мало видим у овим читанкама. Прије ће бити, да су ове читанке пука компилације досадањих читанака, затим српских, мађарских, руских, Француских и талијанских надзорника. Из њих саме немају праве вриједности. ;

5 У чланку „Оријем“ стоји ова реченица, која сз само у Хрвацкој рећи може: „у Карловцима станује српски патријарха, митрополит грчко-источпи,“ За чудо нам је, што манастире у Фрушкој гори назваше српским. Овђе је састављач читанке заиста сам себе превазишао! у