Učitelj

ј 488 ШТА ДА ДАМО ОМЛАДИНИ ДА ЧИТА |

и коркена, што из ње дете много научи. Дете не треба ни једну књигу да чита, из које неће што научити. Читати само из дугог времена већ је шкодљиво омладини. — Моралво поправља и снажи Робинзон и без Кампеових очинских поука. Говорити о моралу није задатак дечјег списа. Дечји еппеп треба да су прожмати религиозним духом, али не треба да доносе равлагања о вери. Списи за омладину нека су родољубиви и нека износе родољубље, али нека не доносе раслраве о родољубљу. МИ омладина брзо примети намеру, пајодмах малакше у одушевљењу. Са свим је разумљиво, да списи намењени омладини, не смеју садржавати ништа, што је против вере, против морала, против родољубља; тако исто не смеју р спаљивати мржњу против народности или друштвених слојева, не смеју износити сиротињу. као једину несрећу, а богаство као једину и сигурну срећу у свету; конфесионални могу бити списи ~- што би с обзиром на купце требало да се види из самог натписа — али не треба да садрже ништа што би подестрекавало на мржњу и презирање других вероисповести.

Истинитост важи већ за прве књиге са сликама, које се дају малој деци у руке; јер васпитање мора почети већ у првим годинама живота. Међу причама, које се причају деци, док јоти не знају читати, нека су најбогатије заступљене библиске приче и басне И од наших народних прича треба са свим захтевати унутарњу истину, у колико су удаљене од сваке истине. Народне гатке нека буду први зрачак песништва који ће из књиге васијати детету; чим дете научи читати, нека прочита прву књигу Гримових гатака (избор), изузимајући наравно све школске књиге. И ако су детету већ из раније из усменог причања познате најлешпе од ових гатака, ипак му читање ништа не шкоди, на против дете ће се тим пре радовати ново стеченој вештини читања, што има изгледи да ће све лепе ствари моћи прочитати. Но прва збирка биће само за кратко време довољна. Осмогодишње дете не треба одмах читаву библиотеку. Многе књиге у сувише раној младости начине дете расејаним, пре времена зрелим и охолим. Па и многе гатне су од штете. Нарочито су штетне за рану младост приче о вештицама које се издају као гатке; оваке приче згодне су да уплаше и застраше децу и да им напуне машту гадним преставама, нарочито ако се у књизи (као обично) све аветп износе у сликама.

Онај књижевник, који већ најмлађој читалачкој омладини пружа својим књижницама најдрагоценије уживање, јесте Криштоф Шмит, Он није ништа написао шта би могло да нашкоди једном не-