Učitelj

из школског живота | '-541

што, ако ме је твој стриц наљутмо... он да је знао боље, боље би и говорио Но ти ћеш Кивојине казати твоме стрицу да дође код мене у школу!

Хоћу господине.

Кад би после подне уђе у школу еивојинов стриц. Помози Бог господине.

— Бог ти помогао.

— Шта си ме звао, господине“ --

__ Звао сам те да те питам: пошто си купио Живојину чи-

танку 2 — Два гроша. _ Је л нема нигде за шесет (чарш.) параг — Нема! — Ада ја сам се оно шалио код деце, да видим шта,

ће да кажу, хоће ли да те бране, а Боже сачувај не бих ја замерио вама па и динар књига да кошта,

— Код нас брајко овде нема шале, све што се овда ради мора бити права истина.

»

Замислите, читаоци, како је мени било кад сам чуо из дечјих уста „да сам ја поправио цену на књизи за љубав дваест пара.“ Многи би казали: „Ја бих ЖКивојиновог стрица тужио.“ Не, није он крив. Крива је државна штампарија, што не пази при штампању да јасно слова и циФре одштампа, јер да је она четворка била јасно одштампана, би ли онај сељак што рекао ђацима, па ма и из шалед — Не би за цело. А што је најглавније, да се не дешава чав цена 0.80, а час 0.40 п. дин. на истој књизи. Јер је ово, господо штампари, велики шамар једном наставнику пред делом па чак му

сви премештајем прети.

Т. М. Бушетић.