Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 54

бочна књижевност потпуно одговара својии полуписменим издава чима и укусу простог народа. Т. зв издаваоци с Никољске улице (и они у Москви) штампају за ниже варошке слојеве. Ова попу• ларна књижевност веома је разграната.

Четврто писмо. Реч је о растуривачима књига у народ. Шовељ је њихов тип. Издавања „Московских лубочника“ продају по народу „офење“, које народ сматра не за просте и обичне трговце, већ за миле госте. Законом од 1865 год. отежан је рад сиромашиим књигоношама, којих је све мање. Варошке офење у Москви зову Фарисејима. Има више друштава за ширење писмености, али њихова издавачка радња не даје жељених резултата, поглавито са њихове неумешности да раде према народном укусу, како то лубочници чине. Даље писац износи: шта и колико чита средњи сталеж и интелигенција по варошима, како се у томе опажа напредак, и мишљења разних књижевника о томе шта даље ваља радити.

Пето писмо. Глад у 14 области средишње Русије из темеља је потресла дело народног образовања Писац набраја шта раде храмови и манастири. држава и земества, друштва и појединци да помогну сиромашним и гладним ученицима пострадалих крајева. „Даље писац говори о женском заводу за народну привреду, вртар. ство и домазлук, коју је подигла баронеса Будбергова. Ту се женскињу даје образовање, потребно сеоској домаћицн. После тога је реч о грађанским школама, уз које влада намерава занатлијске радионице да оснује. За тим писац говори о веровањима и светковинамм на селу, што је у народу остало од старих, прехришћанских времена,

Шесто писмо. Реч је о женској недењној школи у Харкову, коју је Х. Алчевека отворила 1863 год. и која и данас ради и сјај. во напредује. Школа се ова између осталог одликује. и тиме, што није подељена на разреде, никаквих испита нема, а исто тако нема награда и казни. Више о томе може читалац у самој књизи наћи Вреди да се сваки учитељ и у опште педагог по забави мало оригиналном уредбом ове школе.

Седмо птемо. Писац говори шта народу треба читати шта народ може да разуме. Говори шта и како читају Харковеке учитељице. Осмо писмо. Овде износи писац, како се потреба народног образовања увидела тек за време колере, када је прост народ тукао и убијао лекаре. Тек се тада увидело колика је велика јазбина“ што зија измећу виших и нижих редова у рускоме друштву. Даље писац говори о гимназији у Тифлису, о немачким насеоби-