Učitelj

548 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

нама на југу Русије и о једном положају руских учитеља. Спомиње предлоге да се учитеље баве земљорадњом, да постану чланови веоског друштва.

Девето писмо. Овде писац говори о животу и раду једног рет ког човека, Н. В. Каразина, који је за време Александра 1 основао министарство просвете и, сопетвевим жртвама, харковски универзитет. Вреди упознати се са овим ретким и узвишеџим карактером. Десето ицемо Реч је о руском трговачком сталежу, о његовом погледу на васпитање, о његовој побожности и лицемерству. Даље писац говори о сељаку и његовим празноверицама. Износи како по неки племићи и још и данас гледају на сељака и како су се према, њему зверски понашали у прошлости. На послетку писац завршује књигу описом Ускрса у Петрограду:

Као што и читаоци виде, садржина је књиге разноврена и занимљива. А леп је и језик којим је писана, тако, да ће књигу свако са уживањем прочитати.

Препоручујемо нашим читаоцима овај спив јер ће им читање истога бити и пријатно и корисно. |

Ва

Реферати о педагошким листовима -

Нови Васпитач. Орган за педагошку књижевност. Уређује т издаје Мита Нешкевтћ. Година УШ, свеска ], за Јануар 1895 год

Садржина је ове свеске: Педагогија је знаност — Музика у учитељској и основној школи — Поглед на наше писанке и рисанка — Поуке из опште знаности — Шта пишу гаши педагошки листови — Грађа за историју српског народног школства Књижевни преглед.

Педагогија је знаност Од Дра рилрика Дитеса. реке И. Рад. — На првом месту писац истиче потребу да се буде на чисто с питањем: да ли је педагогија знаност, и даље казује своје мишљење да педагогија има услова да буде и да јесте наука.

Свако знање претпоставља субјект који опажав: и објект који опажамо. Тешкоће и двоумице, које потичу отуда, што је мучно одредити колико је која од ове две чињенице знања деловала, постоје код сваке науке. Ту дакле није узрок, да се педагогији одриче научноет. | -

Искуство, до кога долазимо спољашњим и унутрашњим опажањем (спољашњи или телесни свет обухватамо чулима, а уну-

у