Učitelj

692 5 из школиног и учитељског ЖИВОТА

кати из свега гласа у сред масе људи, како ја оволиким истражи. вањем упропастих и презадужих општину; народ као народ сува слама на коју ако падне и најмања жишка букне у велики пламен — викнуо на сва уста на мене и школски одбор ва што

ми одобрава и набавља оволике набавке, па да нас мете у топ...

26. Априла 189. године извео сам, са још једним колегом, ученике П. ЛП и ГУ разреда у једну оближњу шуму, четврт сата од школе далеко. Цељ нам је овом излету била, да настав. П раз упогна децу са лролећем и пролећњим радовима, а ја пак да држим комбиновано предавање у П. Ш. и ГУ. раз. о љубичици које тада у изобиљу беше. Поред тога, деца ће у пољу певати и изиграти неколико игара. Ето такав сам план претходно био скројио за овај излет, па смо га, са још неким додацима, и извршили. Сва, су деца, и мп, била понела леба, због чега смо се у пољу задржали до 3. часа по подне.

Сутра дан многа су нам се деца жалила, како су их тукли родитељи, што су ишли у поље. Неки се пак нису само на томе зауставили, већ су за то мене, као управитеља, тужили и оп штинеком суду, наводећи, како они шаљу децу у школу, а не да их водим у поље, ради мога ћефа, Међу тим родитељима био је, на жалост, и месни свештеник. Општин. председник, ни пет ни шест, да се својим људима не би замерио, он оног истог часа улеће код мене у школу, прекида ме у раду и пред свом децом заповеда ми (диктаторски), да од сада не смем водити ни једно дете у шетњу, а мени ако се шета да се шетам сам.

У доцнијем извесном процесу између мене п овог председника он ме је — не имајући зашто друго - ва ову шетњу, у присуству мом, тужио среском и окружном начелнику, од којих сам ја за то -- чуј педагогико при концу века — добио укор

Прегледајући једном ђаке, нађем да је у Р. П. ученице Граз. нечист врат, уши, уста и глава, Због овога сам опоменуо дете, да замоли мајку, те да је измије. Дете то казало мајци, а ова зинв на сва уста, па обори у грдњу и пеовку, називајући ме пред дететом свакојаким, како сам ја смео да кажем попадином детету да је нечисто. Не буде јој то доста, већ да би срцу одолела, она сутра дан дође чак и к мени у школу; лупи изненада на школска врата,

и пред свима ђацима опет почпе да грди Муку сам имао док сам је утишао и стнар разјаснио, али ме од тада и дан дани мрзи.

акт ка

ј 1 |

| | |