Učitelj

510 КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

дужност своју, и могу бити потпуно задовољни, ако даду само практичке основе за решење овога важнога питања, и ако својим гласом учине, да ово питање прихвате и реше меродавни и надлежни чиниоци.

Из историје школске хигијене знамо, да се на школске зграде и њихово уређење почела да обраћа пажња тек у новије доба. Међу тим, о телесном васпитању деце у школи води се реч поодавно, и ако и то питање не иле далеко у прошлост. Било је, дакле, времена, кад се гледало, да се у школи задовољи само интелектуална. страна ученичког бића, а на физичку негу није се ни помишљало. Енглески педагог Џон Лок (1682. —1704.) први је обратио пажњу на важност физичког васпитања омладине, у својој књизи „Мисли о васпитању.“ ан „Как Русо (1112.—1118.) У „Емилу“ износи нова начела за васпитање и образовање омладине, и, што ЈЕ интересантно, Физичко васпитање ставља на прво место. Философи и педагози из реда Филантропа, као н. пр. Јован Бернхард Базедов (1728. —1790., Салцмам

(1744.—1811.) и Лесталоције (1746.—1827.) занимаху

се јако Физичким васпитањем омладине. Праву школску хигијену створио је тек Јован И. франк, који је поставио за школе читав систем хиги-

јенске и медецинске полиције. Али тек од 1840. године

почела се обраћати нарочите пажња на школске зграде. До 1842 год гимнастика се учила из обзира често по-

" литичких, али после тога, доби она праву своју задаћу,

и врло брзо поста обавезан предмет у свима школама. У ово време пониче у Немачкој богата књижевност, која је говорила о тако званим школским болестима, у кеје иде опште слабљење органа за храњење, кржљавост, кривљење кичме, навала крви у главу, душевне болести,

кратковидост, неке болести ушију, сипња, цурење крви_

из носа, неке болести органа за крвоток, органа за варење и неке болести полних органа. Кад се темељним