Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 697

Закон од 13 новембра (по новом) 1859 године. као што је са разлогом примећивао један од мојих предходника, више је водио рачуна о потребама него ли о ономе што је могућно и са много је смелости предвиђао будућност прописујући основној настави, која је сва била збијена у четири разреда само, тако обилато и разноврсно градиво да нам иданас чак све то изгледа претерано. .

Кад се већ не могу избећи тешкоће које прате прерану организацију школа у варошима и селима, неједнако приготовљеним да ту организацију правилно схвате и изводе, потребно је било изабрати што је настави неопходно и само те предмете уводити у разреде, који се поступно отвараху. Програми од 1867 год. представљају управо скуп средстава смишљених за то, да се нека од прописа Касатијевог закона прилагоде областима, које срећни догађаји сјединише у једно велико политичко тело.

Пошто се доције повећа са једном годином време школовања у основној школи, ови програми посташе још мање сагласни санкцијама закона и потребама модернога живота. Те тако би постављено на дневни ред питање о целокупном основном школовању: хтело се да се оно реши тако, да се спасе важност органском закону, доведавши га у потпуну сагнасност са напретпцима које учини педагошка наука. Намеравани циљ — обновити методе и унети у школу више светлости и покрета науке и живота — у великој мери би и постигнут. Главни добитак је био, што је осуђен догматизам у настави, на место њега увелен, и у практици и у теорији; систем, по коме знање ученика треба да истиче из њихова посматрања и искуства, које у њима кади како треба потстичу и подржавају учитељи. Али жеља да се школи повећа снага и важност учини те се изгуби из вида прави карактер који она требаше да сачува; старање да се задовоље у једно исто време различни захтеви, а нарочито да се припреме деца за средњу школу, учини да преко мере порасте не толико број колико обим предмета који се учаху и количина веџбања и код куће и у школи не би ли се само успело“ постићи што је законодавац желео. Мало се по мало удаљавало од правила про. писаних у Оаштим упуствима, која су прави образац педагошке мудрости; цртање, гимнастика, морал посташе наставни предмети, из којих се и испит полаже; називи физичка и јестаственичка добише места у програмима и у књигама; никоме не изгледа чудно, кад види учитеља да деци, зачуђеној и расејаној, говори о анатомији и физиологији; аритметика је начичкана ап-