Učitelj

ПОЉОПРИВРЕДА И УЧИТЕЉ 667

школског времена бави. Колико само сличности има рад у школи са радом око подизања и облагорођавања младица! — |

Као што стручњаци веле, воћка успева на разноврсном земљишту: и на брду и у долини — у равници и на планини. Воћке дају други облик сваком месту и крају, јер где нема воћака и зеленила, нема за око никакве дражи и лепоте. Воћке својим крупним и зеленим листом чисте ваздух ол разних шкодљивих гасова, за то се сваки осећа свежијим, кад је у непосредној близини лепог воћњака. Јо количини гајења воћака, цени се карахтер, питомост и вредноћа једног народа. А да колико само материјалне користи воћке доносе» Сетимо се милијуна које је сува шљива унела у нашу земљу, а још би толико новаца могле донети и остале врсте воћа, јер се скоро све воће може на разне начине прерађивати. У последње време, пекмез од шљива имао је добру прођу, па тако би се исто и од осталога воћа поред извоза у сировини, могли разни маџуни и друга јестива израђивати. Да је у довољној количини крушака и јабука, крушковача и јабуковача, код ове оскудице у грожђу доста добро замениле би вино. Угледајмо се и у овоме на културније земље! Од свију европских земаља, воћарство је најразвијеније у Виртембергу. Француска за своје воће а нарочито шљиве и крушке има доходка сваке године на 100 милијуна динара. Ништа лошије не стоји воћарстоо ни у Чешкој, тој градини царевине Аустро-Угарске. По тим уљуђеним земљама, чак и поред путова засађене су племените воћке, које дају известан приход за одржање друмова у добром стању. Свему томе, поред пољопривредних школа и угледних добара, много су припомогли учитељи, подижући расаднике по школским баштама и учећи омладину, да цени, подиже и калеми воћку.