Učitelj

ји

:68 ПОЉОПРИВРЕДА И УЧИТЕЉ

Где је цвет, ту је мед! Гајење воћака изазива игајење. пчела. Без пчела не би било рода, а без воћака пчеле не би имале прву храну. Ова два пољопривредна рада један другог допуњују и један другог изазивају, као што веле пчелари и воћари. Пчеларење је још од најстаријих времена била међу Србима јако развијена грана пољске привреде. О томе тврде и наши сачувани споменици из старијег доба. Пчеларење је се доста добро држало све до пре 40—50 година. Пописом имања вршених последњих година, утврђено је, да пчеларење код нас нагло опада. Свакојако, тај се чин јавља као последица опадања воћарства, изоравања ливада, проређивања шума а највише као последаца распадања задруга. Инокосан човек растрже се на сто страна; он ће увек имати посла са пречим радовима, нарочито у време ројења кад је баш у јеку копање кукуруза. Поред тога код нас се обично пчелари са вршкарама, које не дају приноса у толикој мери као ђерзонке иу опште рамаче. Јамачно, са тих разлога, пчеларење је данас у народу веома занемарено. Учитељ, поред свога редовног посла и воћарства, може имати и нешто времена за рапионално пчеларење. У добро уређеној школској башти биће вазда место и за неколико ђерзонака. Осем видне користи које пчеле дају у меду и воску, оне и потпомажу оплођавање воћака, и служе настави као јако васпитачко срество. Какав лепши пример вредноће, дружељубља, слоге, поделе рада, послушности према старијем, чистоће итд. може наставник изнети својим ученицима, него ту малену пчелу и њен живот у кошници!“ Само овај последњи разлог био би довољан, па да се пчеларење код наших школа одомаћи, а и да не помињемо како би рационално пчеларење било за углед не само школској омладини него и месту и целој околини.

Остаје нам још да својим друговима препоручимо гајење свилених буба. По многим другим европским зем-