Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

—— —

У КИТАЈСКОЈ ШКОЛИ

пише Јосип Њоренсви. (С чешког).

„Ако у Китају и шаље дете у школу само онај који М ипак је тамо редак човек, који не би знао читати,“

Тако читамо у свима књигама, које су писане у Европи о Китају, и у свима енциклопецијама, у НА имају главе о настави китајског народа.

Према маленом искуству, које сам стекао за свога краткога бављења у Шангају, у Хонкону и Кантону, ја могу да тврдим противно горе наведеним речима. Ја се позивам на речи самих китајских учитеља, да од десет Китајаца једва један уме тачно да чита и да разуме што је читао. То потврђује и китајска школа сама, у коју ћу читаоца одмах да уведем.

Ол посластичара са ластиним гнездима, где сам задовољио своју природњачку радозналост, било је до китајске школе само неколико корака.

Вођа Ах Кум био би ме по Кантону Водио бог те још пита куда, али у то заори се тесном улицом звук зборнога читања какво се по кутовима источанских места тако често чује.

Досетио сам се, да је на близу школа, која ме је екзотичним дражима одавна себи мамила.

Походити китајску школу, поразговорити с китајским господином колегом о мукама учитељскога заната, загледати у млађана лица китајских ђака, који жедне за тајнама мударачке науке Конфуцове и за истинама древних домаћих класика, завирити за кулиса школских метода китајске педагогике и познати на самом извору китајску палиграфију, која спаја све различне народе-велике државе небеске, коју Китајци зову Чунг-Куе, т. ј. држава од. средине — та прилика не даје се сваки дан чешком учитељу,

_ Дато мој драги Ах Кум мораде хтео не хтео да прошири