Učitelj
794 · ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД
свој програм обичних шетња по Кантону и да ме одведе у китајску школу.
Носачи нас спустише у улици. Један корак и били смо на двору зидане куће, обзидане великим платном.
Али то није била школа искључно посвећена школским циљевима, него приватна зграда.
Шта су школски закони, то се у Китају још не зна. Китајској општини никад ни на крај памети није било, да подигне школу. Младеж тамо још благује, походећи школу само онда, када то ишту родитељи, а ови су дужни да учитељу плате за науку, коју даје њиховој деци.
У Китају нема обавезне школске наставе. Тамо нема ни школских одбора местних, ни окружних, ни земаљских. У Китају су школе ствар приватна, а не јавна, државна.
Граја у китарској школи орила се и по свему двору.
У другим деловима у кући становали су други укућани.
Ви сад чекате, да ћемо сада ући у ходник, где пише: За време наставе нека нико не улази у разред.
Боа свега тога ништа. ;
»Мислите, да ћемо се зауставити пред школском управом, - заАЕ И ући.
_ Варате се.
'У китајској школи нема ни управе, ни: послужитеља, ни скамија, ни катедре, ни табле, ни мапе. ни глоба, ни кабинета фиаикалнога или природословнога, ни слика животиња или дру“
гих каквих слика, које је наредио земаљски школски одбор и примљене су у кантонске школе
Китајска школа, у коју улазимо, има само четири гола зида, ниске таванице, један прозор и земљани патос. :
Улазећи у школу нећемо закуцати на врата, за то јер и нема никаквих врата.
Граја у школи уједанпут престаде, као жабље крекетање. Ђађи се поплашише, чим угледаше лица „страних ђавола“.
Учионица је била једна, али је имала толико разреда, колико ђака. А ђака је било не пуно тесте.
Сваки разред, т. ј. сваки ђак, седео је за својим столићем.
Ученица у школи није било. Не што би их недостајало, него зато, што китајске девојке у опште не идуу школу. Све до данас не спада у Китају у добри тон женска еманципација и жена у Китају стоји на потчињену месту. Ако: питате Китајца колико има деце, он ће одговорити, да има толико и толико си"нова. Кћери и не помиње.